Светионици историје на Газиместану рушени и обнављани

  Преузето са сајта Јединство

Два прва споменика на Газиместану срушили Турци, трећи 1941 до темеља уништили Албанци а овај данашњи, саграђен 1953. године, Албанци минирали и делимично оштетили 1999. године. - Највећи белег српске историје данас чува косовска полиција. - Споменик турском освајачу цару Мурату нико никад није чувао

У историји српског народа најзнач ајнији датум вековног постојања и битисања на балканском простуру везује се за 28. јун 1389. године, дан када се одиграла Косовска битка на Газиместану. У боју на Косову, погинла су два цара, српски цар Лазар у одбрани од османлијских освајача и турски цар Мурат који је кренуо о велики освајачки поход на Балкан и Европу. Битка на Косову пољу, у долини фресака, свете српске земље, од тада постаде кључна епизода епске поезије српског народа . Од тада овај датум за Србе је истовремено и историја и мит. И симбол српског страдања у одбрани земље од непријатеља. Од битке на Косову, Косово добија симболич ну вредност у дефинисању српског идентитета.

Бурна историја

Легенда каже да су после Косовске битке почели да круже у планинама духови девет синова племенитог Југ Богдана, што су сви до једног страдали у тој бици коју су православни хришћани водили да би одбранили земљу са више од хиљаду светиња од освајачког похода отоманских Турака. Дуго, после Косовске битке, препричава се, српске мајке су поздрављале своје новорођене синчиће са ‘’Здраво, мали осветнич е Косова’’! А напаћени и поробљени српски народ на Косову, дуго после битке, историја каже, није започињао никакве велике послове уторком, пошто је тог дана започела историјска битка на Косову пољу ( 15. јуна по старом календару) односно 28. јуна, по новом, 1389. године. Такође, после битке, сведоче легенде , на Газиместану су почели да ничу црвени Косовски божури, који су добили црвену боју од натопљене земље крвљу Косовских јунака. Колико је за Србе велика и знаменита историја Косовске битке , толико је велика и страдалничка историја споменика Косовским јунацима на Газиместану који су рушени и обнављани четири пута од најзначајнијег датума српске историје и 624 године од тада. Први споменик на Газиместану, мермерни стуб, подигао је син цара Лазара Деспот Стефан Лаазаревић ( 1374 - 1427 ) око 1395. године. Деспот Стефан Лазаревић био је писац, велики покровитељ културе и уметности а најзначајније дело му је ‘’ Слово љубље’’. Турци су срушили споменик само пола века од његовог постављења и дуго после тога на Газиместану, попршту Косовске битке , није било никаквог обележја. Незна се тачно када је на Газиместану подигнут други споменик од дрвета. Многи историчари кажу да је то било крајем XВИИ века. Дрвени споменик је био пар деценија на месту Косовске битке и њега су Турци порушили и уклонили. Трећи споменик на Газиместану, висок седам - осам метара, подигнут је 1924. године. Њега су подигли грађани и војници гарнизона града Приштине добровољним прилозима. На бронзаној плочи на споменику је писало ‘’ Јунацима палим за крст часни , слободу и право свога народа 1389 - 1912 ‘’. Војска Краљевине Југославије из гарнизона Приштине овде је редовно полагала заклетву све до почетка Другог светског рата. У правом смислу споменик је тада дожевео поштовање и био је симбол части храбрости и оданости отаxбини. Многи су војници тада са Газиместана носили са бусеном земље црвене Косовске божуре свуда по Србији , одкле су долазили на служење војске на Косову - говори Милутин Милисављевић, судија из Звечана, врсни познавалац косовске историје , и историје Срба уопште. Милисављевић има најкомплетнију документацију са фотографијама о Газиместану и многу другу историјску грађу везану за Косово и Метохију. И трећи споменик на Газиместану, подигнут 1924. године, Албанци су до темеља срушили одмах после напада Хитлера на Југославију 6. априла 1941. године. Тако је и трећи пут најзнаменитији белег српске историје укоњен са попришта Косовске биутке и лица земље.

Рушитељи освајачи

Четврти споменик на Газиместану и највећи до сада завршен је 1953. године. Од јуна 1999. године, оаза српске историје на Газиместану је у бодљикавој жици и под даноноћном стражом . До 18. марта 2010. године споменик су обезбеђивали војници Кфора из Норвешке, Луксембурга, Аустрије, Словачке... а од тада само припадници косовске полиције, међу којима је у свакој смени обавезно један Србин. Преко магистралог пута од Газиместана, споменик погинулом турском цару Мурату , Муратово турбе , турском освајачу нико никад није обезбеђивао а никда од Срба није било покушаја, нити је икада икоме падало напамет да руши споменик погинулом турском цару. Најпрецизнијих података има данашњи споемник на Газиместану висок 25 метара који је саграђен за равно 927 дана, две и по године. У њега је уграђено нешто више од 17.200 камених црвених блокова у разним нијансама извађених из грачаничког каменолома. Споменик је рад архитекте Александра Дерока. Има облик средњовековне куле. Унутар споменика могу се прочитати , исписаним гвозденим словима утиснутим у камену, стихови у славу херојске смрти српских витезова. Ови стихови су били и на првом мермерном споменику који је на Газиместану подигао Деспот Стефан Лазаревић око 1395. године. На врху споменика налази се бакарна велика плоча на којој је угравирана формација српске и турске војске у Косовској бици 1389. године. И овај споменик су Албанци јуна месеца 1999. године минирали и делимично оштетили. Монумент српске историје, светионик прошлости , белег српског мита и данас је у опасном окружењу Албанаца недобронамерника , оних који када се одиграла Косовска битка овде нису живели. 

Причепће у Самодрежи цркви

Српску војску у Самодрежи цркви код Вучитрна уочи Косовске битке причестио је тадашњи српски Патријарх Јефрем. Патријарх Јефрем је и крунисао кнеза Лазара за цара 1382. године. Мошти Патријарха Јефрема се чувају у Пећкој патријаршији. Косовска вечера пред судњу Косовску битку обавила се у данашњем Бабином Мосту, три километра испред Газиместана , идући од К.Митровице према Приштини. Легенда каже да су после Косовске битке села око попришта сукоба Срба и Турака на Газиместану добила нова имена : Девет Југовића, Орловиће, Бабин Мост, Обилић, Лазарево и Милошево. Данас у Орловићу и Лазареву нема Срба.

Лазарева порука

Цар Лазар: “Мислиш далеко је Левач од Косова, а Косово ће ти сутра стићи у Левач!...Жању да могу Турцима да плате харач. Мирно жању да би могли мирно да гладују. Од таквог се мира морамо бранита. И још нешто, немојте ви да ми причате о сељацима. Вама није ни до сељака ни до Србије. Вама је свеједно да ли ће вам Левач, Браничево, Тамнава или Мачва осванути сутра у Угарској ил’у Турској. Вама је важно да вам је круна на глави, Злато у кеси, а сукно у сандуцима... Шта је истина не доказује се овде него на Косову! Није питање хоћемо ли или нећемо да се боримо него хоћемо ли или нећемо да постојимо...” 

Зоран Влашковић

Формација Југословенске војске крајем 1943. године

Преузето са ПОГЛЕДИ

ПРИРЕДИО: Милослав Самарџић

Југословенска војска у Другом светском рату састојала се из три дела: Југословенска војска у Отаџбини (четници), Југословенска војска у емиграцији (преко 1.000 људи у Каиру и на Блиском Истоку) и Југословенска војска у заробљеништву.
Генерал Дража Михаиловић био је начелник штаба Врховне команде Југословенске војске (не ЈВуО) и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије. У обраћању према иностранству, он је по правилу користио термин Југословенска војска, док је за унутрашњу употребу користио оба термина (ЈВуО и Југословенска војска). Ратни билтен Врховне команде, емитован из Дражиног штаба, носио је име: “Ратни билтен Врховне команде Југословенске војске“.
Лета 1941. при Дражином штабу је основан Централни национални комитет Краљевине Југославије.
Крајем 1943. основан је Равногорски покрет, ради националне пропаганде. Јануара 1943. Равногорски покрет постаје део Заједнице демократских партија, са свим српским и словеначким демократским странкама.
Централни национални комитет је имао улогу ратне скупштине, а његов Извршни одбор ратне владе. Лета 1944, када је у Лондону силом свргнута избегличка Југословенска влада, и проглашена тз. Привремена влада под хрватским баном Шубашићем, Извршни одбор Централног националног комитета постаје једина легитимна Југословенска влада.
Председник Централног националног комитета био је др Михајло Кујунџић (Демократска странка, предратни председник Народне скупштине), а председник Извршног одбора др Стеван Мољевић (Самостална демократска странка).

Лекарски преглед и регрутација: Група жичких бригада, околина Краљева. Седи у челу стола, капетан Љубиша Анђелковић.

Војничка заклетва: Млавки корпус. Командант мајор Оцокољић, десно, највиши, означен бр. 1

ФОРМАЦИЈСКИ САСТАВ ЧЕТНИЧКИХ ЈЕДИНИЦА
ВРХОВНА КОМАНДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ (ГОРСКИ ШТАБ БР. 1)
Врховни командант: краљ Петар Други Други Карађорђевић
Начелник штаба Врховне команде: армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (уједно и министар војске, морнарице и ваздухопловства)
Начелник Оперативног одељења: ваздухопловни потпуковник Мирко И. Лалатовић
Помоћник и заменик начелника Оперативног одељења: пуковник Лука Балетић
Начелник Обавештајног одељења: мајор Слободан Нешић (јануар – септембар 1944), затим пуковник Јован Црвенчанин (до новембра 1944; одлетео за Италију са америчком војном мисијом), пуковник Павле В. Новаковић (до марта 1945) и мајор Љуба Јовановић “Патак“
Помоћник и заменик начелника Обавештајног одељења: потпуковник Никола Милекић (погинуо на Зеленгори маја 1945)
На служби у Обавештајном одељењу: капетан Велимир Зарић (емигрирао у САД) и капетан Душан Милутиновић

Обавештајно одељење ВК, 31. августа 1944. у Прањанима. С лева на десно потпуковник Милан Ненчић (Нешић), непознати, мајор Милан Пилетић (стоји), капетан Узелац “Тарас“, капетан др Немања Вурдеља, капетан Михаило Губеринић

На служби у ВК од лета 1944: потпуковник (пуковник) Милутин Миловановић.
Шеф Пропагандног одељења (Ратног пресбироа): др Војин Андрић (робијао под комунистима; око 1960. убијен по изласку из затвора, наводно приликом покушаја да напусти земљу)
Прес центар Врховне команде: адвокат Милан Митић, новинар Великић Гавра
Ратни прес биро: Миодраг Столица, Александар Околичанин, Милорад Драшковић, Радослав Драшковић, Бранислав Страњковић, Драган Павловић, Димитрије Ђорђевић, Мирко Мајсторовић
Начелник ађутантуре: мајор Љубиша Терзић (од септембра 1943, до јануара 1944), затим мајор Аћим Слијепчевић (до фебруара 1944) и капетан Милан В. Стојановић (емигрирао у САД)
Ордонанс официр: пуковник Живорад Андрић (1944), затим поручник Исидор Радовановић (погинуо на Зеленгори маја 1945)

Прањани, 31. августа 1944. Ађутантско одељење Врховне команде. С лева на десно: потпоручник Лазар Ерић, Миодраг Столица из Канаде (син Џона – Јована, тада у Квебеку; Миодраг је био Дражин секретар за енглески језик, погинуо је у Босни), капетан Милан Стојановић (у врху стола лево), капетан Аћим Слијепчевић, Дражин ађутант (за писаћом машином), потпоручник Вукота Кандић (стоји) и наредник Слободан Баговић (на троношцу).

Командант Команде стана: капетан Милојко Узелац “Тарас“
Руководилац Центра везе: мајор Јожеф Певец
Заменик руководиоца Центра везе: мајор Радослав Филиповић
Командант Радиотелеграфске школе: мајор Михаило Стојадиновић (до септембра 1944; нестао у Босни), затим капетан Љубиша Анђелковић
Шеф Шифрантског одсека: поручник Мирослав Шурбатовић (емигрирао у САД), затим потпуковник Душан Јовановић “Муња“ (страдао у Босни децембра 1944) и пуковник Љубомир Јовановић “Патак“ (емигрирао у Француску)

Прањани, 31. августа 1944. Шифрантско одељење Врховне команде

Официри за спољне везе штаба: Бугарска: рез. капетан Александар Вучићевић (до рата секретар Југословенско-бугарске лиге), рез. капетан Андрија Лончарић (убијен од терориста Удбе 6. марта 1969. у Паризу) и капетан Бранко Куклић; Румунија: поручник Предраг Пејић (до 13. марта 1944, када је после велике саботаже на Дунаву заробљен од Немаца и одведен у Маутхаузен; после рата робијао под комунистима, преминуо у Београду) и капетан Корнелије Филиповић; Грчка: Капетан Михаило Вемић (веза са генералом Зервасом; преживео рат); Турска: пуковник Павле Новаковић; Албанија: рез. капетан др Душан Крстић (веза са албанским националним покретом); Мађарска: мајор Бративоје Урошевић; савезничке војне мисије: потпуковник Борислав Тодоровић (емигрирао у САД); илегалан рад са Руским заштитним корпусом: мајор Павле М. Бабић (ухапшен од Гестапоа 1943. и одведен у логор)
Курир за иностранство: капетан Андра Лончарић, поручник Душан Дутина
Главни инспектор трупа: пуковник Јеврем Симић (пролећа 1944. осуђен на смрт од Војног суда и стрељан због недисциплине)
Заступник главног инспектора трупа: потпуковник Јован Мијатовић
Помоћник главног инспектора трупа: потпуковник Миодраг Палошевић
Ађутант главног инспектора трупа: п.пор. Милутин Милутиновић
Политички саветници штаба Врховне команде: академик Драгиша Васић (до пролећа 1943; убијен од усташа у Градишки), затим др Стеван Мољевић (до јануара 1944; умро на робији у Сремској Митровици 1959), др Ђура Ђуровић (робијао под комунистима 26 година, умро у Београду 1980) и др Живко Топаловић (умро у Бечу 1972)
Командир обезбеђења и заставник Врховне команде: капетан Божидар Перовић
Командант Пратећег батаљона: п.пор. Милутин Јанковић (јануар – април 1944; осућен на смрт од Војног суда због недисциплине и стрељан јуна 1944), затим Јован Андрић
Командант Пратеће бригаде (формиране октобра 1944): мајор Ђорђе Супичић
Командант позадине: пуковник Драгослав Павловић (до фебруара 1944), затим генерал Живорад Божић (умро у Модричи фебруара 1945)
Начелник Интендантског одељења: капетан Милан Даничић (робијао под комунистима, живео у Врњачкој Бањи, преминуо у с. Штавице код Љига)
Шеф Санитетског одељења: рез. санитетски капетан др Мило Јовановић, хирург из Пирота

Санитетски одсек ВК, др Немања Вурдеља, непознати, др Милорад Јовановић, Анђа Лалатовић, супруга пуковника Мирка Лалатовића, функционер ЖРОС-а, поручник Момир Кузељевић.

Управник радионице за израду бомби (у селу Миоковци код Чачка): инж. капетан Драгослав Сретеновић и инж. капетан Душан Радојковић
Верски референти: протојереј Будимир Соколовић (убијен од комуниста), јеромонах Јелисије Поповић (из манастира Благовештење; убијен од комуниста), јеромонах Јован Рапајић (убијен од комуниста), протојереј Јустин Ђ. Илкић (убијен од комуниста), протојереј Емилијан Е. Поповић, монах Србобран Ј. Крњајац и богослов Илија Ј. Ружић
Командант Школе резервних официра за официрске кандидате: потпуковник Миодраг Палошевић
Командант Команде краљевских командоса (у зиму 1944\45): пуковник Драгослав Павловић
Командант Школе краљевских командоса (у зиму 1944\45): пуковник Драгутин Боровић
Саветник за Источну Босну: Лазар Тркља
Делегат за Источну Србију: Драгољуб Црвенић “Ганди“
Дражин лични секретар: др Драгутин Ђокић
Дражина лична секретарица: дипл. правница Душанка Остојић
Дражини лични пратиоци: поручник Благоје Ковач, поручник Никола Кордић, поручник Никола Мајсторовић, Ратко Ковачевић

Дража у разговору са регрутима 1944. године

1. Група корпуса Горске краљеве гарде (Опленачки корпус) – Горски штаб 21А
Срезови: Опленачки, Орашачки, Космајски и Младеновачки
Командант Горске краљеве гарде: капетан Никола Калабић
Први помоћник: мајор Светозар Богићевић
Други помоћник: капетан Милан Медић
Заменик команданта од лета 1944: потпуковник Милош Мојслиловић
Начелник штаба: капетан Михајло Барбуловић
Начелник интендантуре: потпоручник Радомир Константиновић “Буца“
Ађутант команданта: потпоручник Милован Рајевац
Командант Саботерског батаљона: поручник Бора Качаревић
Официр за пропаганду и уредник корпусних новина: поручник Добросав Раонић “Ера“
Шеф обавештајне службе: потпоручник Константин Кошутић “Јанко“
Управник корпусне болнице: др Радмила Костић
Командант болнице: поручник Ратко Ковачевић
Шеф санитета: доктор фармације “Спада“ Станишевски
Корпусни свештеник: Драгић Аврамовић
Командант позадине: капетан Драгић Крљић
Командант Космајског среза: поручник Чедомир Благојевић
Командант Опленачког среза: потпоручник Богдан Дамњановић
Командант Орашачког среза: капетан Драгомир Вујовић
Командант Младеновачког среза: Драгомир Њуња
Председник корпусног војног суда: потпоручник Богољуб Ракитовић
Председник корпусног преког војног суда: потпоручник Љубомир Гргић
Начелник судства Гарде: поручник Боривоје Милатовић
Председница Женске равногорске омладине санитета (ЖРОС): студент фармације Даница Стеванчевић
Члан штаба Југословенске равногорске омладине (ЈУРАО): Љубомир Ђорђевић

ЈУРИШНО-ПРАТЕЋА БРИГАДА
Командант: потпоручник Живорад Мишић
Командант 1. батаљона: поручник Малин Ракочевић
Командант 2. батаљона: потпоручник Драгољуб Филиповић
Командант 3. батаљона: потпоручник Драгован Радуловић
Командант 4. батаљона: поручник Павић
Командант батаљона тешких минобацача: поручник Ружић

1. опленачки корпус Горске краљеве гарде
Командант: капетан Милан Медић, потпоручник Негован Арсенијевић
1. БРИГАДА ГОРСКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ (ОПЛЕНАЧКА)
Командант: потпоручник Негован Арсенијевић
Командант 1. батаљона: потпоручник Тихомир Јовановић “Карађорђе“
Командант 2. батаљона: потпоручник Станимир Танасијевић “Цига“, потпоручник Драгутин Новаковић
Командант 3. батаљона: потпоручник Драгош Дејановић, потпоручник Славко Рашевић
2. БРИГАДА ГОРСКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ (ОРАШАЧКА)
Командант: поручник Павле Ђурчек, потпоручник Жика Павловић “Артиљерац“, капетан Миодраг Јевтић.
Командант 1. батаљона: поручник Радојко Милосављевић
Командант 2. батаљона: потпоручник Милутин Филиповић, потпоручник Радиша Томић
Командант 3. батаљона: поручник Живорад Клисић, потпоручник Милутин Филиповић
Командант 4. батаљона: поручник Рајко Крсмановић, потпоручник Радиша Томић
Командант Јуришног батаљона: поручник Мартин Љујић, потпоручник Сретен Ковачевић

2. космајски корпус Горске краљеве гарде
Командант: капетан пилот-ловац Драгутин Млађа Бојовић
3. БРИГАДА ГОРСКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ (МЛАДЕНОВАЧКА)
Командант: потпоручник Арсеније Јовановић
Командант 1. батаљона: потпоручник Ратко Ковачевић
Командант 2. батаљона: потпоручник Марко Мартиновић, потпоручник Миливоје Јовановић
Командант 3. батаљона: потпоручник Сретен Ковачевић, наредник Божидар Вујишић
Командант Коњичког дивизиона: Драгољуб Лукић “Луне“
4. БРИГАДА ГОРСКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ (МЛАДЕНОВАЧКА)
Командант: потпоручник Момчило Обрадовић
Командант 1. батаљона: потпоручник Адам Николић
Командант 2. батаљона: потпоручник Миливоје Николић
Командант 3. батаљона: потпоручник Света Савић
Бројно стање пролећа 1944: око 2.000 бораца
Напомена: До пролећа 1943. Гарда је била екстериторијална, у формацији бригаде. Током маја и јуна 1943. цела бригада са Таре и Златибора долази у област Тополе и поново формира Опленачки корпус, који су Немци претходне зиме уништили (команданта, капетана Миливоја Обрадовића, заробили су и одвели у логор, многи четници су стрељани на Опленцу или одведени у заробљеништво). Крајем те године Дража шаље Калабића да реорганизује Космајски корпус, који почетком 1944. такође улази у састав Гарде.

3. Први равногорски корпус – Горски штаб 52 (58?)
Командант: капетан Звонимир Вучковић (шифра “Феликс“), а од маја 1944. резервни капетан и адвокат Димитрије Мита Лазаревић (умро у Француској после рата)
Заступници команданта: капетан Димитрије Лазаревић и капетан Коста Костић (убијен од партизана августа 1944)
Помоћници команданта: поручник Крста Кљајић, поручник Давид Дача Симовић (шифре “Леон“ и “Љутица“) и потпуковник Марко Марковић
Начелник штаба: капетан Михаило Маја Батрићевић (до јуна 1944), затим капетан Душан Ђорић (погинуо 13. маја 1945. на Зеленгори)
Ађутант: поручник Радојко Јовановић
Официри за везу: капетан Никола Раковац, п.пор. Живојин Симић и поручник Петар Стојнић
Политички саветници: Резервни поручник Раденко Тадић (сељак из Бершића) и резервни поручник Радоје Вукчевић (адвокат и професор Правног факултета из Београда)
Шеф пропаганде: резервни поручник Вељко Кривошић (новинар из Београда)
Помоћник шефа пропаганде: Андра Полети (адвокат из Београда, стрељан од комуниста крајем 1944)
Радио-телеграфиста: наредник Слободан Ликић из Шилопаја
Интендант: поручник Раде Бирач
Вођа и инструктор групе за саботаже: наредник Фрањо Сеничар
Корпусни лекар: др Петар Јовановић Нешков, са супругом Татјаном
Корпусни војни суд: судски капетан Милош Томашевић (председник), интендантски поручник Раде Бакрач, судски поручник Атанасије Таса Илић и п.пор. Светомир Анђелковић
Корпусни свештеник: Протојереј Михајло Мика Ђорђевић (“поп Бели“)
Главни корпусни курири: резервни поручник Никола Поповић (управник Основне школе у Прањанима) и Славка Дамјановић (из Коштунића, зверски убијена од комуниста крајем 1944)
Командант Пратећег (Штабног) батаљона: ваздухопловни п.пор. Милош Узуновић (извршио самоубиство 1948. у Такову, пошто су му два пратиоца била убијена а он рањен)
Командант батаљона за обезбеђење аеродрома у Прањанима: капетан Ивко Јовановић
Редакција корпусног листа “Равногорска мисао“: новинар Вељко Кривошић, новинар Бата Костић и београдски адвокати резервни официри Д. Лазаревић, Андра Полети и Драгомир Драги Герасимовић
Корпусни технички референт: резервни инжењеријски капетан Милан Веркић, грађевински инжењер
Срезови: Таковски и Драгачевски
Јединице:
ПРВА ТАКОВСКА БРИГАДА
Командант: поручник Чедомир Умковић (до 1. јула 1943), п.пор. Крста Кљајић (од 1. до 4. јула 1943, када је убијен од љотићеваца, из заседе, код села Горње Црнуће), поручник Радојко Јовановић (рањен и заробљен од Немаца крајем августа 1943), ваздухопловни наредник (касније п.пор.) Обрад Радишић (из Такова, заробљен од Немаца јануара 1944. и отеран у Маутхаузен, где је умро 1945), и п.пор. Милић Маркељић
Помоћник команданта: п.пор. Никола Шотра
- 1. батаљон: ком. наредник Милутин Лазаревић
- 2. батаљон: ком. наредник Десимир Марковић (из Коштунића)
- 3. батаљон: ком. коњички наредник Ћира Ћировић
- 4. батаљон: ком. наредник Обрад Давидовић
ДРУГА ТАКОВСКА БРИГАДА
Командант: п.пор. Крста Кљајић (до 1. јула 1943), п.пор. Чедомир Умковић (до априла 1944), потпорулчник Андрија Гавран (до децембра 1944) и поручник Светомир Анђелковић
Помоћник команданта: п.пор. Чедомир Сретеновић
1. батаљон: ком. наредник Милош Узуновић
2. батаљон: ком. наредник Милун Поповић
3. батаљон: ком. наредник Милош Капетановић
4. батаљон: ком. непознат
ТРЕЋА ТАКОВСКА ЈУРИШНА БРИГАДА
Командант: п.пор. Бојан Радивојевић
(Нема других података)
ЧЕТВРТА ТАКОВСКА ЈУРИШНА БРИГАДА
Командант: поручник Михајло Петровић (из Горњег Црњућа)
(Нема других података)
ПРВА ДРАГАЧЕВСКА БРИГАДА
Командант: жандармеријски п.пор. Милутин Јанковић (до 1. јануара 1944), затим поручник Илија Шарац (до 22. фебруара 1944) и поручник Драгиша Пеливановић (до новембра 1944)
Заменик команданта: поручник Миладин Миладиновић
Командир Штабне чете: наредник Драгомир Митровић
- 1. батаљон: ком. поручник Петар Д. Ђокић (из Страгара)
- 2. батаљон: ком. наредник Крстић
- 3. батаљон: ком. наредник Обрад Миловановић
- 4. батаљон: ком. наредник Рад. Р. Ђорђевић
ДРУГА ДРАГАЧЕВСКА БРИГАДА
Командант: поручник Драгиша Пеливановић (до јуна 1944) и поручник Гојко Маричић (до децембра 1944)
- 3. батаљон: ком. наредник Миладин Ковачевић (команданти осталих батаљона нису познати)
ЛЕТЕЋА БРИГАДА
Командант: поручник Михајло Ненадић
Бројно стање Летеће бригаде пролећа 1944: 312 људи под оружјем у три батаљона
(Остали подаци о Летећој бригади нису познати)
ПРВА ОМЛАДИНСКА (ЂАЧКА) БРИГАДА “МИЛИВОЈЕ НАУМОВИЋ“
Командант: поручник Живота Капетановић
(Омладинска бригада Првог равногорског корпуса имала је два батаљона; остали подаци нису познати)
Бројно стање Првог равногорског корпуса: око 2.500 људи под оружјем

4. Други равногорски корпус – Горски штаб 53
Командант: капетан Предраг Раковић (шифре “Фрике“, “Фри-Фри“, “Пре-Пре“ и “Кар-Кар“)
Срезови: Љубићки, Трнавски и Жички
Помоћник команданта: капетан Трифун Ћосић
Начелник штаба: поручник Душан Лазаревић
Помоћник начелника штаба: поручник Драгутин Бабовић
Ађутант и официр за везу: п.пор. Ладислав Цвек  (до 28. октобра 1942, када је ухапшен од Гестапоа и отеран у Маутхаузен), затим капетан Жарко Боришић
Контраобавештајни и обавештајни официр: Момчило Ерић (до 1943), затим поручник Бојан Ристановић
Председник корпусног Војног суда: поручник Бојан Ристановић
Радио веза: п.пор. Богдан Краставчевић
Официри за везу: капетан Исидор Марковић и мајор Јован Станојевић
Шеф санитета: потпуковник др Витомир Говедаровић (до 31. октобра 1942, када је ухапшен од Гестапоа и отеран у Маутхаузен), затим др Теодосијевић
Интендант: поручник Стевлић
Верски референт: протојереј Милан Туцовић (убијен после рата)
Командант корпусног штаба Равногорске омладине: ђак наредник Радоје Раковић
Судски референти: судски капетан Радоје Зарић, судски мајор Михаило Миловановић и судски мајор Глинтић
Командант Краљевачког округа: мајор Владимир Јовановић
Делегат Врховне команде: мајор Чедомир Вујовић
Чланови штаба корпуса: п.пор. Васа Ђоровић и студент Арсо Пламенац
Јединице:
ГРУПА ЉУБИЋКИХ БРИГАДА
Командант: капетан Радиша Чековић
Помоћник команданта: ваздухопловни капетан Војислав Илић
Командант Љубићког среза: поручник Раша Радовановић
ПРВА ЉУБИЋКА БРИГАДА
Командант: ваздухопловни п.пор. Милун Савић
- 1. батаљон: ком. поручник Љубомир Лужанин
- 2. батаљон: ком. наредник Јарослав М. Лазовић
- 3. батаљон: ком. поручник Драгутин Бабовић
- 4. батаљон: ком. наредник Милијан Илић
- 5. батаљон: ком. наредник Миленко Божовић
ДРУГА ЉУБИЋКА БРИГАДА
Командант: ваздухопловни п.пор. Секула Тешић
- 1. батаљон: ком. п.пор. Миодраг Катанић
- 2. батаљон: ком. наредник Миливоје Белић
- 3. батаљон: ком. ваздухопловни потпор. Слободан Бајић
- 4. батаљон: ком. наредник Радојко Стефановић
- 5. батаљон: ком. наредник Јефта Матковић
ГРУПА ЖИЧКИХ БРИГАДА
Командант: ваздухопловни капетан Милорад Миле Васић
Помоћник команданта: поручник Јован Ђенић
ПРВА ЖИЧКА БРИГАДА
Командант: ваздухопловни капетан Милорад Миле Васић
Заменик команданта: ваздухопловни поручник Љубомир Поповић
- 1. батаљон: ком. ваздухопловни пор. Љубомир Поповић
- 2. батаљон: ком. п.пор. Михајло Ненадовић
- 3. батаљон: ком. поручник Бранко Рогуља
- 4. батаљон: ком. наредник Станоје Сеничић
- 5. батаљон: ком. поручник Никола Мамула
ДРУГА ЖИЧКА БРИГАДА
Командант: поручник Властимир Антонијевић, па капетан Љубомир Анђелковић
Заменик команданта: капетан Иван Вујановић, па п.пор. Богдан Д. Пановић
- 1. батаљон: ком. наредник Радомир В. Вукашиновић (стрељан од Немаца ујесен 1943), наредник Ђорђе М. Николић (заробљен од Немаца 6. марта 1944), п.пор. Светомир Анђелковић
- 2. батаљон: ком. капетан Ђорђе Симоновић, па наредник Диклић
- 3. батаљон: ком. п.пор. Богдан Д. Пановић
- 4. батаљон: ком. п.пор. Лазар Ж. Антонијевић, па наредник Петар Мирковић
ТРЕЋА ЖИЧКА БРИГАДА
Командант: капетан Љубомир Анђелковић, па поручник Властимир Антонијевић
Помоћник команданта: п.пор. Радојко Јовановић (заробљен од Гестапоа крајем 1943)
- 1. батаљон: ком. п.пор. Перовић
- 2. батаљон: ком. капетан Јока (погинуо марта 1943. у борби против Бугара код Рибнице) па наредник Милутин Поњевић
- 3. батаљон: ком. наредник Витомир Кузмановић, па п.пор. Перовић
- 4. батаљон: ком. наредник Живан Обрадовић, па нареднник Милутин Игњатовић
Преки суд Групе жичких бригада: п.пор. Михајло Ненадовић, п.пор. Светомир Анђелковић, наредник Милутин Поњевић, наредник Милутин Игњатовић
ЛЕТЕЋА БРИГАДА
Командант: ваздухопловни п.пор. Слободан Бајић, па капетан Властимир Антонијевић
- 1. батаљон: ком. наредник Слободан Пејовић
- 2. батаљон: ком. наредник Милош Дикан Величковић
Бројно стање корпуса: око 3.000 људи под оружјем

5. Први шумадијски корпус – Горски штаб 56
Командант: капетан Марко Музикравић (шифра “Роландо“)
Срезови: Гружански, Крагујевачки и Левачки
Јединице:
ПРВА ГРУЖАНСКА БРИГАДА
Командант: поручник Душан Ђорић (погинуо у Бици на Јеловој Гори), потом п.пор. Живота Јанковић из с. Јабучје код Ваљева, Солунац
- 1. батаљон: ком. наредник Миодраг Басарић из с. Врбета (погинуо 1943), затим наредник Радоња Теофиловић из Петропоља, па наредник Ћиро Ћировић из с. Опланић и п. пор. Света Миловановић из с. Грошница
- 2. батањон: ком. солунски наредник Богић Јеремић из с. Бечањ (погинуо 1942. од љотићеваца), затим солунски наредник Живота Јанковић
- 3. батаљон: ком. поручник Ранко Ранковић из с. Милочај, заменик ком. наредник Јездимир Тодоровић из с. Драгушице
- 4. батаљон: ком. поручник Никола Петровић из Крагујевца (емигрирао у САД), заменик ком. наредник Велисав Стефановић, ком. Штабне чете наредник Славомир Ћировић из с. Опланић
ДРУГА ГРУЖАНСКА БРИГАДА
Командант: поручник Лазар Танић (заробљен од Гестапоа 1942, преживео Сајмиште и Маутхаузен), потом капетан Новак Јанићијевић (смењен после битке на Јеловој гори) и капетан Драго Поповић (робијао под комунистима)
Начелник штаба: п. пор. Милан Трбојевић из с. Лапат у Лици (заробљен од Гестапоа 1942, стрељан марта 1943. на Бањици; Милан је рођени брат п. пор. Душана из Церског корпуса)
Шеф пропагандног одсека: свештеник Богољуб Николић из с. Добрача (“Грбички поп“; убијен од комуниста после рата)
- 1. батаљон: заступник ком. капетан Љубомир Јанковић из с. Станово, затим ком. наредник Милутин Јовановић, “Мића адмирал“, из с. Ердеч
- 2. батаљон: ком. Саватије Саво Милошевић из Крагујевца (стрељан од Немаца 1943), затим поручник Света Миловановић из с. Грошница и п.пор. Радоња Теофиловић из с. Петропоље
- 3. батаљон: ком. наредник Тадија Смиљанић из с. Баре, затим поручник Благоје Игњатовић из с. Забојница и капетан Бошко Гавриловић из с. Каменица
- 4. батаљон: ком. поручник Момчило Миливојевић из Крагујевца (стрељан од Немаца на Видовдан 1943. у Крагујевцу), затим п.пор. Божа Лажетић и п.пор. Миулутин Јовановић
1. ЛЕТЕЋА БРИГАДА (ГРУЖАНСКА ЛЕТЕЋА, ДРАЖИНА)
Командант: поручник Петроније Бајић из с. Јабучје код Ваљева, а једно време поручник Никола Петковић
ЛЕВАЧКА БРИГАДА
Војни командант Левачког среза: капетан Живојин Вина Жунић (робијао, умро око 1994)
Командант: поручник Петар Лазаревић
2. ЛЕТЕЋА БРИГАДА “СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ“ (ЛЕВАЧКА ЛЕТЕЋА)
Командант: поручник Хранислав Павловић
Бројно стање: око 1.500 бораца
Напомена: Формација 1. шумадијског корпуса према радиограму тадашњег команданта, мајора Душана Смиљанића, Дражи, од 25. децембра 1942, била је:
1. гружанска бригада: командант поручник Марко Музикравић,
2. гружанска бригада: пор. Новак Јанићијевић,
1. крагујевачка бригада: п.пор. Живорад Павловић,
2. крагујевачка бригада: пор. Чеда Јовановић,
3. крагујевачка бригада: капетан Александар Блазнавац,
Лепеничка бригада: капетан Александар Милошевић,
Левачка бригада: капетан Бранимир Цветковић,
Команданти срезова тада су били:
Гружа: Драгутин Драгојловић,
Крагујевац: капетан Душан Јевтић,
Лепенички: капетан Никола Кордић,
Левачки: п.пор. Животије Жунић.
Истом депешом мајор Смиљанић извештава Дражу да је за команданта 2. шумадијског корпуса одређен капетан Александар Милошевић. Овај корпус је ускоро формиран, тако што је 1. шумадијски подељен на два дела. Извор: АВИИ, ЧА, К-289, рег. бр. 5/1.

6. Други шумадијски корпус – Горски штаб 57
Командант: капетан (мајор) Александар Милошевић
Помоћник команданта: капетан Миливоје Обрадовић
Начелник штаба: капетан Љубиша Ђорђевић
Срез: Лепенички
Бригаде:
- 1. крагујевачка (ком. поручник Живојин Павловић “Пешак“ из Аранђеловца, стрељан од комуниста крајем 1944. у Крагујевцу)
- 2. крагујевачка (ком. жандармеријски капетан Милутин Милутиновић из Багрдана, затим капетан Димитрије Ђорђевић)
- 3. крагујевачка (ком. капетан Мирко Смиљанић, а после његове погибије капетан Милутин Милутиновић; Милутиновићев заменик био је Милан Миланковић, а главни интендант Марко Арсенијевић); ком. 1. батаљона п.пор. Добрица Јовановић (или Јанковић) из с. Ботуње, ком. 2. батаљона Младен Ерић и наредник Игњат Облак из Словеније (стрељан од комуниста 26. октобра 1944. у с. Доње Комарице), ком. 3. батаљона рез. поручник учитељ Божидар Јаковљевић (или Јанковић) из с. Горње Комарице (његов помоћник био је рез. поручник Владимир Ђорђевић, судски чиновник из Брзана).
- Лепеничка (ком. поручник Владислав Лаца Савић и поручник Драгослав Ивановић, рез. официр, предратни судија)
- Летећа (ком. поручник Живојин Дугић “Хусар“)
Бројно стање: око 1.500 људи под оружјем

7. Крајински корпус – Горски штаб 67
Командант: генералштабни мајор Велимир Пилетић (шифра “Попеску“)
Начелник штаба: капетан Никола Гојнић
Начелник интендантуре: мајор Александар Трифунац
Срезови: Кључки, Брзопаланачки, Поречки, Голубачки и Кучевски
Бригаде:
- Поречка (командант капетан Миодраг Ратковић, начелник штаба потпуковник Радоје Милошевић)
- Кључка (ком. поручник Небојша Анђелић)
- Брзопаланачка (ком. капетан Миленко Тимић)
- Голубачка (ком. капетан Крста Рончевић)
- Звишка (ком. Воја Јовановић Триброђанин)
Бројно стање: око 2.000 људи под оружјем.

8. Млавски корпус – Горски штаб 69
Командант: генералштабни капетан Синиша Оцокољић Пазарац (шифре “Илијев“, “Ил-Ил“, “Миленко“ и “Ев-“Ев“)
Помоћник команданта: капетан Пуриша Вешовић
Начелник штаба: капетан Марко Вуковић
Срезови: Хомољски, Рамски, Пожаревачки, Млавски и Моравски
Бригаде:
- Млавска (ком. поручник Јагош Живковић; бригадни свештеници Миливоје Миларевић и Митар Вујисић)
- Хомољска
- Хомољска јуришна (ком. поручник Блажа Радовановић)
- Моравска
- Рамска (ком. мајор Петар Николић, па ваздухопловни наредник Павле Богдановић; бригадни свештеник: о. Боривоје Симоновић)
(Касније, 1944, 14 бригада у четири групе бригада)
Бројно стање: око 2.500 људи под оружјем

Капетан Младен Радовановић, командант 1. јасеничке бригаде Смедеревског корпуса у разговору са омладинцима регрутима.

9. Смедеревски корпус – Горски штаб 74
Командант: мајор Владимир Додић (јануара 1943. заробљен и стрељан од Немаца), капетан Прокопије Главичић (1943), а затим капетан Живан Лазовић из с. Мијоковци код Чачка (умро од тифуса фебруара 1945. у Босни)
Заступник команднта: капетан Младен Радовановић
Начелник штаба: капетан Славољуб Стојкић из Ландола
Шеф Центра везе: капетан Живан Антонијевић
Ађутант команданта: наредник Љубисав Толић из Кусадка, поручник Власта Савић из Сремске Митровице
Срезови: Подунавски, Орашки и Јасенички
Бригаде (пролећа 1944):
ЈАСЕНИЧКА ГРУПА БРИГАДА
Командант: капетан Јован Јовановић
Начелник штаба: капетан Живан Антонијевић
- 1. јасеничка (ком. п пор. Драгослав Димитријевић из с. Ратаре, потом капетан Чеда Радовановић из с. Башин)
- 2. јасеничка (ком. капетан Михаило Кочић)
- 3. јасеничка (ком. п.пор. Ђурађ Живојиновић)
ВЕЛИКООРАШКА ГРУПА БРИГАДА
Командант: капетан Ранко Димитријевић
- 4. великоорашка (ком. капетан Ранко, рез. официр, геометар)
- 5. смедеревска (ком. поручник Радован Докмановић)
- 6. моравска (ком. капетан Божидар Лазаревић)
ПОДУНАВСКА ГРУПА БРИГАДА
Командант: капетан Обрен Ристовић, затим потпоручник Жика Павловић
- 7. подунавска (ком. капетан Петар Вељковић, затим п.пор. Светомир Радићевић, поручник Милован Живић “Првош“, па наредник Љубомир Пириватрић из Луњевца)
- 8. подунавска (ком. поручник Димић, па п.пор. Радосав Богићевић)
- 9. подунавска (ком. п.пор. Живорад Павловић)
Бројно стање: око 1.500 људи под оружјем.

10. Авалски корпус – Горски штаб 76
Командант: капетан Светислав Трифковић (шифра “Фиат“)
Помоћник команднта: мајор Драгослав Ђорђевић (рез. официр, адвокат, из Београда)
Шеф обавештајно пропагандне службе: Јован Ралетић
Срезови: Врачарски, Грочански и Посавски
Бригаде:
- 1. посавска (ком. капетан Коста Маринковић)
- 2. врачарска (ком. капетан Љубомир Поповић до 1. септембра 1943, па капетан Радован Минцић, до марта 1944, поручник Драгослав Крстић, до краја 1944, и капетан Светозар Гајић)
- 3. грочанска (ком. капетан Јован Обрадовић до новембра 1943, када је ухапшен од Гестапоа, затим п.пор. Милан Вукомановић, до септембра 1944, и п.пор. Милорад Тодоровић
- Липовачка (основана почетком 1944, ком. поручник Виктор Попов)
- Летећа бригада “Мајор Мишић“ (ком. мајор Радован Минцић)
- Летећа бригада “Капетан Машинковић (основана јануара 1944, ком. капетан Светозар Гајић)
Напомена: Јануара 1944. Авалски корпус формира две групе бригада: Прву,  источно од нишке пруге,  у саставу Грочанска,  Врачарска и Летећа бригада “Мајор Мишић“ и Другу,  западно од нишке пруге,  у саставу Липовачка,  Посавска и Летећа бригада “Капетан Машинковић“. Командант Прве групе бригада био је капетан Миодраг Стојановић,  а Друге групе бригада мајор Драгослав Ђорђевић
Бројно стање: око 1.200 људи под оружјем

11. Руднички корпус – Горски штаб 80
Командант: капетан Драгиша Нинковић (шифра “Леонардо“; преминуо у Француској 1990), затим капетан Драгомир Гага Топаловић
Помоћник команданта: капетан Милијан Јовановић
Начелник штаба: п.поручник Ћурчек Павле
Обавештајни официр: п.поручник Никић Драган
Вођа подофицирског курса: капетан 2. кл. Вукчевић Алекса
Корпусна болница: др Буљан Вељко (управник)
Помоћник корпусног лекара: каплар др Крижановски Валеријан
Корпусни свештеник: прота Томовић Жарко (робијао 6 година)
ЖРОС: Јакшић Вукосава (повереница за Качерски крај
Јединице:
КАЧЕРСКА (РУДНИЧКА) БРИГАДА
Командант: капетан Драгиша Нинковић (до новембра 1942), затим капетан Милијан Јовановић и поручник Милован Недељковић (заробљем, стрељан у Крагујевцу)
Референт за пропаганду: Баошић
Бригадни лекар: сан.поручник др.Миханлук Никола
Помоћник бригадног лекара: каплар др.Ковачевић Ђорђе, преживео рат
- 1. батаљон: ком. поручник Милосав Поповић
- 2. батаљон: ком. наредник Влаја Вукајловић
- 3. батаљон: ком. п.пор. Војин Никић
- 4. батаљон: ком. поручник Момир Кузмановић
- 5. батаљон: ком. п.пор. Слободан Џокић
КОЛУБАРСКА (ЛАЗАРЕВАЧКА) БРИГАДА
Командант: капетан Бранислав Бурковић (током 1942), потом капетан Марковић (до јуна 1943) и поручник Милован Васиљевић
- 1. батаљон: командант Стефановић Чеда
- 2. батаљон: командант Недељковић Пера
- 3. батаљон:
- 4. батаљон:
- 5. батаљон:
КОЊИЧКИ ЕСКАДРОН
РУДНИЧКА ЈУРИШНА БРИГАДА (током 1944)
Командант: капетан Бора Вучковић
Бројно стање: Око 1.000 људи под оружјем

12. Колубарски корпус – Горски штаб 78
Командант: мајор Петроније Николић (до фебруара 1943), потом капетан Владимир Комарчевић (до новембра 1943), капетан Милош Лапчевић (до септембра 1944), капетан Љубисав Миловановић и капетан Петровић
Начелник штаба: капетан Томо Обрадовић
Корпусни лекар: др Марковић Рајко
Срезови: Посавски и Тамнавски
Јединице:
- 1. тамнавска бригада (ком. п.пор. Ратомир Перић)
- 2. тамнавска бригада (ком. поручник Живорад Недељковић)
- Посавска бригада (ком. мајор Петроније Николић па п.пор. Живорад Којић; помоћник команданта п. пор. Михајло Павловић)
- Коњички дивизион (ком. мајор Михајло Жујовић)
Бројно стање: око 350 људи под оружјем

13. Мачвански корпус – Горски штаб 85
Командант: капетан Станимир Васић
Начелник штаба: капетан Милан Павловић
Корпусни лекар: др Јовановић Александар (био у Босанској голготи)
Пратећи батаљон: комадант капетан Драгићевић Милош
Подрински округ: комадант рез. капетан свештеник Јефтић Милош
Равногорски одбор: Василић Милорад, правник (председник), Шушњевић Момчило, државни тужилац (заменик), Николић Михајло, трговац (благајник) и чланови Новковић Бошко, професор, Павловић Јован, машинбравар, Шкулић Станко, трговац и Лукић Здравко, трговац.
Срезови: Мачвански, део Поцерског и Посавскотамнавски
Командант Мачванског среза (Богатић): рез. капетан Игњатовић Никола
Командант Посавскотамнавског среза (Владимирци): рез.капетан Косијер Илија (убијен у Шабцу 1944.год)
Војни командант Мачванског среза: капетан Никола Игњатовић
Командант Посавотамнавског среза: свештеник, рез. капетан, Илија Косјер из Славоније
Бригаде:
- 1. мачванска (ком. капетан Никола Сокић; погинуо као командос у Србији 1945)
- 2. мачванска (ком. поручник Владо Синђић; погинуо на Зеленгори 13. маја 1945)
- Поцерска (ком. капетан Бора Теодоровић; убијен 27. новембра 1945. код села Гуњак, срез Рађевски). Команданти батаљона: поручник Слободан Тупајић, капетан Миле Петровић, потпоручник Душан Трбојевић (Омладински батаљон; Трбојевић је емигрирао у САД)
- Посавотамнавска или Тамнавска (ком. капетан Сава Илић; погинуо 1945)
Бројно стање: 1. мачванска имала је око 500 бораца, лето 1944. провели су у Срему.

14. Церски корпус – Горски штаб 86
Командант: капетан Драгослав Рачић, затим капетан Станимир Васић и капетан Војислав Туфегџић (шифра “Ла-Ла“)
Начелник штаба: капетан Милош Словић, затим поручник Тодор Милашиновић
Ађутант: поручник Живановић Сретен
Официр за везу: п.поручник Медунић Александар
Корпусни интендант: поручник Маљчевски Александар
Корпусни радио-телеграфисти: наредник Дикосављевић Слава, морнарички поручник Ђуричић Живојин, Поповић Миле
Уређивач корпусних новина: поручник Туфегџић Јанко
Срезови: Поцерски (Шабац), Јадарски (Лозница), Рађевски (Крупањ) и Азбуковачки (Љубовија)
Војни командант округа: свештеник, рез. капетан, Милош Јефтић
Командант Јадарског среза: капетан Ђока Антонић
Командант Рађевског среза: поручник Рајко Марковић
Командант Азбуковачког среза: поручник Вујица Николић
Командант Поцерског среза: поручник Рајо Грковић
Бригаде:
- Азбуковачка (ком. капетан Стјепановић Раде, погинуо 21. октобра 1943. код с. Сијерца, капетан Павловић Милан, стрељан при преласку Дрине 1945)
- Рађевска (ком. капетан Пухар Панта, погинуо 16. маја 1945, при преласку Дрине, као и његов начелник штаба, поручник Марковић Рајко)
- Јадарска (ком. јеромонах, резервни капетан Бојић Георгије-Џиџа, заробљен 20. децембра 1945. и стрељан у Шапцу 1946) ; интендант: капетан Обрадовић Драгомир, стрељан 1946.
- Церска (ком. капетан Јеремић Душан, погинуо 1945, начелник штаба,  капетан Ђурић Владета, погинуо на Зеленгори 13. маја 1945)
1. летећа (ком. поручник Антонић Влајко-Ђеда, погинуо 1945)
2. летећа (ком. поручник Пиповић Филип, погинуо 13. маја 1945. на Зеленгори)
Бројно стање: око 2.000 бораца.

15. Ваљевски корпус – Горски штаб 83
Командант: мајор Миодраг Палошевић (до октобра 1942), затим поручник Нешко Недић (шифра “Танев“; до 5/6. децембра 1942), поручник Милош Радосављевић (до фебруара 1944), капетан Нешко Недић (до јуна 1944), капетан Војислав Марковић (до октобра 1944), капетан Нешко Недић (до маја 1945), капетан Боривоје Алексић и поручник Живорад Мишић
Начелник штаба: капетан Владимир Комарчевић
Шеф пропаганде: Јововић Пантелија
Корпусни војни суд: капетан Павићевић Љубиша (судија)
Шеф пропаганде омладинске секције: студент Ђурић Милорад
Уређивач корпусних новина: Влајковић Михајло-Стиб
Срезови: Подгорски, Ваљевски и Колубарски
Командант Ваљевског округа (током 1944. и 1945): капетан Љубомир Павићевић, потом поручник Милић Бошковић
Јединице:
- Колубарска бригада (ком. поручник Нешко Недић, потом капетан Реља Додер, капетан Милош Радосављевић, поручник Марко Котарац и п. пор. Живорад Бранковић)
Помоћник команданта: поручник Илић Боривоје
Шеф пропагандног одсека: монах Живковић Иларион
- 1. батаљон: командант п. поручник Бошковић
- 2. батаљон: командант капетан Јелисавчић Петар-Гараган
- 3. батаљон: командант наредник Ајваз Гојко
- 4. батаљон: командант наредник Ребић
- Ваљевска бригада (ком. капетан Владимир Комарчевић, потом капетан Тома Обрадовић, поручник Сава Симић, капетан Богдан Томић, капетан Војислав Марковић и п.пор. Милисав Остојић)
- 1. батаљон: командант п. поручник Грбић Милисав
- 2. батаљон: -
- 3. батаљон: -
- 4. батаљон: командант п. поручник Рафаиловић Бранислав
- 5. батаљон: Командант наредник Томашевић Љ.
- Подгорска бригада (ком. капетан Димитрије Марић, затим поручник Сава Симић, капетан Боривоје Алексић, наредник Будимир Илић, поручник Стојко Филиповић, капетан Војислав Марковић, капетан Милорад Смиљанић и п.пор. Бранислав Рафаиловић)
- Ђачки батаљон (током 1944; ком. п.пор. Марко Котарац)
Бројно стање: око 1.000 војника.

16. Пожешки корпус – Горски штаб 19
Командант: капетан Милош Глишић (заробљен од Немаца 1942. и одведен у Маутхаузен; осуђен на смрт 1946. заједно са Дражом и стрељан), капетан Милош Марковић (шифра “Стамболов“) до јануара 1943, капетан Боривоје Манић до пролећа 1943, капетан Обрен Ристовић (шифра “Рафајло“) до 15. августа 1943, и поново капетан Марковић
Начелник штаба: капетан Милутин Матијашевић
Заменик команданта: капетан Обрен Ристовић
Војни суд: дипломирани правници Гвозден Ивановић (председник), Саво Штуловић и Страхиња Вукотић
Комадант предвојничког центра: поручник Јанковић Раденко
Срезови: Црногорски, Пожешки и Ариљски
Бригаде:
- 1. пожешка (ком. поручник Милутин Срдановић “Луле“)
- 2. пожешка (ком. поручник Добривоје Рендулић)
- Ариљска (ком. поручник Михаило Марковић “Калчо“, брат команданта корпуса)
- Црногорска (ком. капетан Бора Рајковић, па поручник Филип Ајдачић)
- Летећа (ком. поручник Павле Марковић)
Напомена: 1944. постојала је Група пожешких бригада, састава 1. и 2. пожешка бригада. Командант групе био је мајор Ђуро Ђокић
Бројно стање: 1.000-1.500 људи под оружјем

17. Златиборски корпус – Горски штаб 18
Командант: капетан Милорад Митић (шифре “Бруно“ и “Родриго“) до јуна 1943, када је смењен, затим капетан Душан Радовић (шифра “Кондор“) до октобра 1944. и капетан Миломир Коларевић
Начелник штаба: потпуковник Драгољуб Тодоровић, па капетан Милош Вигњевић и капетан Миломир Коларевић
Обавештајни официр: капетан 2 кл.Вигњевић Милош
Корпусни свештеник: јереј Караџић Божидар (био у Босанској голготи, стрељан у Сарајеву 1945)
Верски референт: богослов Ратибратић Ратко(после мучења убијен 1945. код Ужица)
Срезови: Ужички, Рачански и Златиборски
Бригаде:
- Златиборска (ком. капетан Миломир Коларевић, потом поручник Павле Марковић)
- Ужичка (ком. п.пор. Богосав Стаматовић)
- Рачанска (ком. п.пор. Добросав Ордагић и п.пор. Јован Арсенић)
- Летећа (ком. капетан Борислав Живановић)
Напомена: Током 1944. постојала је Група рачанских бригада, састава 1. и 2. рачанска бригада. Начелник штаба Групе био је поручник Николић
Бројно стање: око 2.200 људи под оружјем

18. Јаворски корпус – Горски штаб 51
Командант: ваздухопловни капетан Бранивоје Петровић (до краја 1942), а затим капетан Радомир Цветић (шифре “Ајбих“ и “Би-Би“)
Начелник штаба: поручник Стојко Филиповић
Заменик комаданта: Павићевић Крсто
Правни саветник: Давидовић Војислав
Командант среза: резервни поручник, судија, Цветко Гвозденовић
Срезови: Моравски, Студенички, Дежевски и Штавички
Бригаде:
- 1. моравичка (ком. поручник Слободан Поповић и поручник Цветко Гвозденовић)
- 2. моравичка (ком. поручник Милан Ивановић “Грубеља“)
- 1. студеничка
- 2. студеничка
- 1. дежевска
- 2. дежевска (ком. поручник Милан Чарапић)
- Штавичка
Бројно стање: непознато

19. Варварински корпус – Горски штаб 157
Командант: мајор Драгомир Жикић (до априла 1943), па мајор Здравко Милошевић (шифра “Омега“) и мајор Милић Раусављевић “Раус“
Помоћник команданта: поручник Милун Видић
Начелник штаба: поручник Страхиња Јовић
Бригаде:
- 1. беличка (ком. мајор Милун Видић, капетан Јован Михајловић, п. пор. Селимир Андрејић)
- 1. батаљон: командант п. пор. Петровић Јован
- 2. батаљон: командант поручник Милошевић Велимир
- 2. беличка (ком. капетан Станиша Васић)
- Темнићка (ком. капетан Јеремија Марјановић, поручник Славко Милошевић); начелник штаба поручник Стјепан Перовић
Бројно стање: око 1.000  људи под оружјем

20. Расински корпус – Горски штаб 23
Командант: мајор Драгутин Кесеровић, шифра “Орел“ (од 15. априла 1942. до 30. априла 1944), потпуковник Ђорђе Вујичић (до октобра 1944), мајор Димитрије Антоновић (до 28. фебруара 1945) и мајор Стеван Узелац (до 13. маја 1945)
Срезови: Трстенички, Жупски, Копаонички, Крушевачки и Расински
Начелник штаба: ваздухопловни поручник Радивоје Милојевић (извршио самоубиство августа 1944. када је као рањеник опкољен од комуниста), капетан Љубиша Мирић (до 30. априла 1944), капетан Бата Бошковић (од маја 1944) и капетан Божидар Божовић (рањен у борби против Немаца 14. октобра 1944. у Крушевцу)
Помоћник команданта: поручник Светислав Миленковић, капетан Љубомир Стаменковић (од јесени 1943), пуковник Ђорђе Вујичић (од децембра 1943), капетан Васа Васовић
Обавештајни официри: мајор Душан Мирић, поручник Милетић и капетан Љубомир Стаменковић
Официри за везу: поручник Александар Поповић (уједно и интендант), капетан Стајчић, поручник Душан Минић (заробљен од Немаца децембра 1942), капетан др Миодраг Илић (заробљен од Немаца децембра 1942) и поручник Реља Минцић
Ађутанти: поручник Радивоје Поповић и п.пор. Александар Златковић
Политички повереник: поручник Ристо Николић
Саветник штаба: поручник Михајло Кнежевић (као комунистички шпијун по пресуди Војног суда корпуса убијен августа 1944)
Корпусни свештеник: протојереј Миливоје Мандић
Делегат Врховне команде: ваздухопловни поручник Милисав Шурбатовић
Командири Штабне чете: наредник Божидар Радоњић (1942) и наредник Предраг Радовановић
Председник Равногорског одбора: Милан Накић.
Корпусни Војни суд 1942: мајор Кесеровић (председник), поручник Спасоје Поповић и Костић (чланови)
Корпусни Војни суд 1943/44: поручник Никола Гордић (председник), поручник Спасоје Поповић, поручник Цветко Баковић, поручник Бабић и Костић (чланови)
Јединице:
ПРВА РАСИНСКА БРИГАДА
Командант: ваздухопловни капетан Радивоје Милојевић
- 1. батаљон: ком. п.пор. Живорад Весић
- 2. батаљон: ком. п.пор. Живојин Симић
- 3. батаљон: ком. ваздухопловни п.пор. Војислав Милутиновић (погинуо 15. септембра 1944. у Бици на Парцанској коси)
- 4. батаљон: ком.  поручник Милун Пешић
- 5. батаљоон: ком. наредник Секула Милојић
ДРУГА РАСИНСКА БРИГАДА
Командант: капетан Мирко Томашевић
- 1. батаљон: ком. непознат
- 2. батаљон: ком. поручник Боривоје Ђорђевић из с. Рзан
- 3. батаљон: ком. п.пор. Бабић
- 4. батаљон: ком. непознат
- 5. батаљон: ком. непознат
Курир: Богомир Лазић из с. Влајковци
КОПАОНИЧКА БРИГАДА
Командант: потпуковник Добривоје Маринковић (до 8. септембра 1942, када је заробљен од Немаца и одведен у Маутхаузен, где је и умро), капетан др Стеван Влаховић (погинуо у борби против Немаца у Блажеву децембра 1942), капетан Радомир Минчић, капетан Владимир Павловић “Реља“ (1943) и капетан Боривоје Деспотовић
Начелник штаба: поручник Будимир Добрић (до септембра 1942) и поручник Боривоје Деспотовић (1943)
- 1. батаљон: ком. п.пор. Паун Цолић
- 2. батаљон: ком. наредник Исидор из Блажева, па п.пор. Сава Аздејковић
- 3. батаљон: ком. поднаредник Марјановић из Доње Грабовице
- 4. батаљон: ком. капетан Драги, учитељ из Милентије
- 5. батаљон: ком. наредник Милан Милановић
Штабна чета: ком. ваздухопловни наредник Радивоје Радивојевић
Командант Бруса: поднаредник Милан Келеружић, кафеџија
Бригадни болничари: Борислав Ђидић из Милентије и Добросав Антић из Шошића
ЖУПСКА БРИГАДА
Командант: капетан Спасоје Поповић (април – септембар 1942), капетан Блажо Брајовић (до лета 1943), поручник Вукоман Вуле Ћирић (до пролећа 1944), поручник Жарко Радосављевић (до лета 1944), капетан Милош Гагић (лето 1944), поручник Здравко Славковић “Црни“ (децембар 1944 – мај 1945)
Начелник штаба: поручник Вукоман Ћирић (до лета 1943) и п.пор. Борислав Боле Недић
- 1. батаљон: ком. наредник Раде Попадић
- 2. батаљон: ком. наредник Илија Ивановић
- 3. батаљон: ком. наредник Славко “Мапа“
- 4. батаљон: ком. наредник Славко Здравковић “Црни“
- 5. батаљон: ком. непознат
ПРВА ТРСТЕНИЧКА БРИГАДА
Командант: капетан Душан Радовић “Кондор“ до пролећа 1943, капетан Радослав Филиповић до јесени 1943. и Ратко Рогановић
Начелник штаба: капетан Константин Коста Мишковић.
- 1. батаљон: ком. п.пор. Добривоје Бабић
- 2. батаљон: ком. п.пор. Коста  Станојчић
- 3. батаљон: ком. п.пор. Миле Ђорђевић
- 4. батаљон: ком. поручник Владимир Влада Миљковић
- 5. батаљон: ком. п.пор. Перовић
ДРУГА ТРСТЕНИЧКА БРИГАДА
Командант: капетан Никола Гордић
Начелник штаба: поручник Радиша С. Стојковић
- 1. батаљон: коом. капетан Божидар Милановић
- 2. батаљон: ком. наредник Драго Гочанин
- 3. батаљон: ком. наредник-пилот Милан Кашиковић (погинуо 1945. на Гочу у борби против комуниста)
- 4. батаљон: ком. наредник Милорад Микић
- 5. батаљон: ком. наредник Раде Огњановић
ПРВА КРУШЕВАЧКА БРИГАДА
Командант: капетан Ђино Коловић (убијен од комуниста ујесен 1944. у Крушевцу), поручник Михајло Микица Томић
Начелник штаба: капетан Константин Коста Мишковић (заробљен и стрељан од Немаца априла 1944)
- 1. батаљон: ком. непознат
- 2. батаљон: ком. наредник Власта Поповић (из Беле Воде, после рата робијао 17 година)
- 3. батаљон: ком. поручник Милутин Пешић (из Витановца, код Краљева)
- 4. батаљон: ком. наредник Ратомир Миливојевић “Жота“ (из Крушевца)
- 5. батаљон: ком. п.пор. Живојин С. Јовановић
Бригадни свештеник: протојереј Животије Поповић (родом из Беле Воде, стрељан од комуниста новембра 1944. у Крушевцу)
ДРУГА КРУШЕВАЧКА БРИГАДА
Командант: капетан Васа Васовић (до априла 1944; убијен у Озни у Крушевцу октобра 1944) и п.пор. Влада Станојевић (нестао у Босни)
- 1. батаљон: ком. наредник-пилот Војислав Милутиновић (из села Падеж)
- 2. батаљон: ком. наредник Урошевић
- 3. батаљон: ком. п.пор. Божидар Божа Радоњић
- 4. батаљон: ком. п.пор. Предраг Љутић
- 5. батаљон: ком. поручник Никола Михајловић (предратни учитељ из Крушевца, стрељан од комуниста крајем новембра 1944. на Багдали)
ЛЕТЕЋА БРИГАДА
Командант: наредник Дмитар Шарац
Начелник штаба и помоћник команданта: поручник Бора Димитријевић
- 1. батаљон: ком. поручник Милорад Церовић
- 2. батаљон: ком. наредник Живко Живковић
- 3. батаљон: ком. наредник Миленковић
Бројно стање Расинског корпуса: 1.200-1.500 бораца (после оснивања Јастребачког корпуса)

21. Јастребачки корпус – Горски штаб 23/1
Командант: мајор Димитрије Антоновић из с Бела Вода (шифре “Ромел“, “Руди“, “мајор Зоран“, “Марко“), затим капетан Милијан Јовановић (нестао у Босни 1945)
Начелник штаба: капетан Стеван Узелац (погинуо на Зеленгори 13. маја 1945)
Ађутант и курир: наредник Драгомир М. Маринковић
Корпусни санитет: др Ерић и др Момчило Савић
Срезови: Добрички, Моравски и Расински
Бригаде: Прва и Друга расинска (преузете из Расинског корпуса; новембра 1944. враћене у Расински корпус), Прва добричка (бригада је преузета из Топличког корпуса) и Моравска (преузета из Делиградског корпуса)
ПРВА ДОБРИЧКА БРИГАДА
Командант: капетан Новак Кенић
- 1. батаљон: ком. капетан Никола Анђелковић
- 2. батаљон: ком. непознат
- 3. батаљон: ком. поручник Александар Поповић
- 4. батаљон: ком. поручник Влада Миљковић
МОРАВСКА БРИГАДА
Командант: ваздухопловни капетан Жика Лазић
- 1. батаљон: ком. поручник Александар Пусић
- 2. батаљон: ком. поручник Д. Поповић
- 3. батаљон: ком. непознат
- 4. батаљон: ком. непознат
- 5. батаљон: ком. поручник Бабић
Бројно стање: око 1.000 бораца
Напомена: корпус је формиран 30. априла 1944.

22. Топлички корпус – Горски штаб 33
Командант: потпуковник Милутин Радојевић (шифра “Георги“) до октобра 1943, затим капетан Милан Стојановић (шифра “Емил“) и пуковник Стеван Јововић
Обавештајни официр: капетан 1 кл. Вујичић Вукадин
Шеф обавештајне службе у корпусу: монах Кнежевић Митрофан-Лаца
Радио-телеграфиста: студент Илић Жика
Срезови: Косанички, Прокупачки, Добрички и Јабланички
Бригаде:
- 1. топличка (ком. капетан Ратомир Ратко Сотировић, затим потпуковник Стеван Јововић и мајор Милорад Ђурковић)
- 2. топличка (ком. ком мајор Милија Јовановић, затим мајор Божа Ивановић из с. Житни Поток; бригада је називана и “Јастребачка“)
- 3. топличка (ком. мајор Преслав Јулинац, Рус, стрељан у Нишу крајем 1944.)
- 1. косаничка (ком. мајор Милош Нићифоровић)
- 2. косаничка (ваздухопловни п. пор. Миливоје Радевић, начелник штаба п. пор. Јован Копривица)
- 1. добричка
- 2. добричка (ком. капетан Димитрије Костић)
Бројно стање: 1.000-1.500 бораца.

23. Чегарски (Нишки) корпус – Горски штаб 64
Командант: мајор Милован Поповић (шифра “Херберт“), затим капетан Мирко Ћирковић из Пирота
Начелник штаба: поручник Михајло Благојевић
Члан штаба: др Милан Шијачки
Срез: Нишки
Бригаде:
СВРЉИШКА БРИГАДА
Команднт: поручник Мирко Ћирковић (шифра “Милер“)
Обавештајни официр и командант Сврљига: п. пор. Владимир Новаковић
Војни и политички инструктор: учитељ Владимир Ђорђевић
Командант војне полиције и среске команде: учитељ Љубомир Живановић из с. Бучум
Официри у штабу бригаде: капетан Петар Зрнић, Миша “Књажевчанин“ и поручник Ђурић
- 1. батаљон: ком. учитељ Рајко Куновер, затим Антанасије Миладиновић; заменик ком. Милан Кртолица, батаљонски мобилни официр Светомир Костић из с. Лалинац
- 2. батаљон: ком. учитељ Владимир Ђорђевић, затим наредник Војислав Стојановић; батаљонски идеолог ђак Живко Здравковић из с. Плужине
- 3. батаљон: ком. наредник Славко Минић Џогрдан из Нишевца
- 4. батаљон: ком. Антанасије Миаладиновић
БЕЛОПАЛАНАЧКА БРИГАДА
Командант: капетан Сава Поповић
1. НИШКА БРИГАДА
Командант: поручник Петар Беговић, затим поручник Ратко Несторовић
- 1. батаљон: ком. ваздухопловни п. пор. Душан Поповић из Житорађе
-  2. батаљон: ком. наредник Петар Голубовић
-  3. батаљон: ком. наредник Милошевић
НИШАВСКА (СУВОПЛАНИНСКА, ЗАПЛАЊСКА) БРИГАДА
Командант: поручник Мирко Ћирковић, затим поручник Радован Поповић
Заменик команданта: поручник Миладин Петковић
- 1. батаљон: ком. поручник Радован Поповић, затим Младен Марјановић из с. Чукљеник
- 2. батаљон: ком. Мика Златановић из с. Горња Студена
- 3. батаљон: ком. Драгољуб Јовановић из с. Банцарево
3. НИШКА БРИГАДА
Командант: поручник  Алекса Поповић из с. Велико Вртиште
- 1. батаљон: ком. Влада Анђелковић из околине Мрамора
- 2. батаљон: ком. Петар Здравковић из Горњег Драговља
- 3. батаљон: ком. Бошко Матић из с. Бежишта
ЖЕЛЕЗНИЧКА БРИГАДА
Бројно стање: око 500 људи под оружјем

24. Први косовски корпус – Горски штаб 127
Командант: капетан Благота Бошковић до 16. септембра 1942, затим капетан Јован Миладиновић (шифра “Абдулах“) до јула 1943. и мајор Блажа Брајевић
Срезови: Лабски, Грачанички, Гњилански, Шарпланински, Неродимски и Качанички (од краја 1942. штаб  корпуса налази се у Горњој Јабланици, јер није могао да се одржи на својој територији; корпус је деловао и на Косову и Метохији, а Шарпланинска бригада налазила се на Шари, ка Паштрику и Коритнику)
Бригаде: Грачаничка (ком. капетан Војислав Драговић, погинуо у Босни 1945), Неродимска (ком. п. пор. Петар Тркуља; командант среза јереј Драгољуб Кујунџић, убијен од комуниста новембра 1942, помоћник команданта среза свештеник Милош Вујошевић), Лабска (ком. поручник Данило Голубовић) и Шарпланинска (ком. п.пор. Никола Мрваљевић)
Бројно стање: Шарпланинска бригада имала је 286 активних бораца, корпус око 700

25. Други косовски корпус -  Горски штаб 193
Командант: капетан Живојин Жика Марковић (шифра “Есад“)
Помоћник команданта: мајор Драгољуб Радојевић
Начелник штаба: поручник Ђорђе Јелушић
Шеф британске војне мисије: капетан Џорџ Мур
Срезови: Митровички, Пећки, Ибарски, Дренички и Вучитрнски (корпус је формиран на Копаонику, од избеглица са Косова; деловао је и у Ибарском Колашину)
Бригаде (јуна 1944): Митровачка (ком. поручник Милорад Поповић), Колашинска (или Косовско-колашинска; ком. капетан Буда Добрић), Дукађинска (ком. п.пор. Раја Вучић), Ибарска (начелник штаба Апостол Бојовић), Пећка и Дреничка
Бројно стање (јуна 1944): 1.000 људи под оружјем у покрету, плус људство остављено на терену

26. Власински корпус – Горски штаб 153
Командант: мајор Милан Роловић, поручник Живојин Матић
Срезови: Власотиначки, Масурички (Сурдулица) и Босиљградски
Бригаде: 1. и 2. власотиначка, Масуричка и Босиљградска
Бројно стање: око 300 људи под оружјем

27. Нишавски корпус – Горски штаб 45
Командант: мајор Александар Видаковић ( до 17. априла 1944;шифра “Еуген“), па капетан Душан Петровић (шифра “Бороша“)
Начелник штаба: капетан Божидар Миладиновић до новембра 1942, затим капетан Сава Маринковић
Ађутанти: поручник Властимир Живковић и Предраг Стефановић “Бата“
Интендант: учитељ Никола Лечић до 1943, затим Мика Пешић “Газибара“
Корпусни лекар: апотекар Војислав Ранчић
Корпусне судије: Александар Пешић и Петар Пешуновић
Командир корпусне Штапске чете: наредник Стефановић
Енглеска војна мисија: мајор Хок и поручник Бланди
Срезови: Белопаланачки, Царибродски (Димитровградски), Нишавски (Пирот) и Лужнички (Бабушница)
Бригаде:
- Лужничка (ком. капетан Мика Туфегџић, шифра “Рудолф“; ком. 1. батаљона наредник, касније поручник, Милосав Станковић, рођен у Богдановцу, заробљен и стрељан у Босни 1945)
- Нишавска (ком. п. пор. Радиша Петровић “Ланцрат“)
- 1. пиротска (ком. капетан Душан Петровић “Бороша“)
- 2. пиротска
- 3. пиротска
- 1. белопаланачка (ком. поручник Стефановић “Гете“)
- 2. белопаланачка (ком. капетан Петровић “Леополд“)
- Царибродска (ком. п. пор. Милисав Ђорђевић “Крум“)
- Летећа (ком. наредник Петар Цветковић)
Бројно стање: 460 бораца

28. Делиградски корпус – Горски штаб 61
Командант: капетан Јован Јовановић “Деда“ (до септембра 1943), капетан Брана Петровић (до јула 1944) и капетан Властимир Весић
Шеф пропаганде: професор Драгутиновић Војислав
Корпусна болница: капетан 1. кл. Др Стојнић Богомир (управник).
Лични пратилац команданта корпуса: Вукадиновић Коста
Срезови: Ражањски, Алексиначки, Моравски (Житковац) и Сокобањски
Командант Сокобањског среза: Здравко Стојнић
Бригаде:
- 1. сокобањска (ком. поручник Предраг Јовановић, брат капетана Јовановића, п. пор. Драгомир Јовић и поручник Алекса Тодоровић)
- 2. сокобањска (ком. поручник Предраг Јовановић)
- Алексиначка (ком. капетан Јеремија Марјановић “Ујка“ из с. Бачина, заменик команданта учитељ Никодије Аранђеловић)
- Моравска (ком. капетан Дража Петровић из с. Доњи Љубеш, интендант поручник Танасије Димитријевић)
- Ражањска (ком. капетан Властимир Васић)
Бројно стање: око 1.516 људи под оружјем

29. Тимочки корпус – Горски штаб 65
Командант: мајор Љуба Јовановић “Патак“ (шифре “Матеја“ и “Миховил“)
Начелник штаба: мајор Бора Милосављевић
Помоћник команданта: капетан Миле Јовановић
Председник Војног суда: судски поручник Драги Радојковић из Зајечара
Корпусни лекари: др Милић Божа (страдао у Босанској голготи децембра 1944), др.Радаковић Драгољуб
Срезови: Неготински, Крајински, Борски, Зајечарски и Бољевачки
Бригаде:
- 1. неготинска (ком. капетан Недељко Поповић)
- 2. неготинска
- 1. бољевачка (ком. поручник Радомир Петровић “Кент“; ком. 1. батаљона п. пор. Драгомир Ерцеговчић “Дангић“ из Шапца, ком. 2. батаљона Мирко Лупшић из с. Злот, ком. 3. батаљона ваздухопловни п. пор. Манасијевић из Врања, ком 4. батаљона п. пор. Зале)
- 2. бољевачка (ком. ваздухопловни п. пор. Петар Владановић из с. Валакоње)
- 1. борска
- 2. борска
- 1. зајечарска (ком. капетан Леонида Петровић, поручник Ратко Бонџуловић)
- 2. зајечарска
Бројно стање: око 2.000 људи под оружјем

30. Књажевачки корпус – Горски штаб 190
Командант: капетан Божидар Миладиновић
Ађутант: Станојевић Бранислав
Обавештајни официр: п.поручник Новаковић Владимир
Срезови: Тимочки, Заглавски и Сврљишки
Бригаде:
- 1. књажевачка (ком. поручник Веља Јанковић)
- 2. књажевачка (ком. поручник Петко Јанковић)
- Тимочка (ком. п.пор. Блажо Боричић)
- Сврљишка (ком. поручник Мирко Ћирковић; ова бригада прекомандована је у Чегарски корпус)
Бројно стање: око 1.200 људи под оружјем без Сврљишке бригаде

31. Јужноморавски корпус – Горски штаб 165
Командант: капетан Јован Стефановић (до јануара 1944), па мајор Ранко Стошић и капетан Боривоје Манић из Врања (шифра “Луиђи“)
Срезови: Лесковачки, Пољанички (Владичин Хан) и Пчињски (Врање)
Бригаде:
- Моравска (ком. капетан Илија Ристић)
- Пољаничка (ком. поручник Радомир Пешић)
- Лесковачка (ком. капетан Миодраг Андријевић из Лесковца; стрељан 1945. у Лесковцу после стаљинистичког процеса)
- Врањска (ком. капетан Јово Стефановић, убијен од комуниста 1944; наредник-питомац Никола Стошић из Врања, тешко рањен извршио је самоубиство код Сијеринске бање)
Бројно стање: око 1.000 људи под оружјем

32. Иванковачки корпус – Горски штаб 60
Командант: мајор Љубомир Михаиловић (шифре “Селимир“ и “Радојица“; Михаиловић је заробљен од Немаца 1944. и одведен у логор; пролећа 1945. ослобађа га Црвена армија и предаје југословенским комунистима, који га на стаљинистичком процесу у Београду осуђују на смрт и стрељају), па капетан  Боривоје Станисављевић “Параћинац“ (погинуо лета 1944. у борби против комуниста, као командант Јуришног корпуса)
Начелник штаба: мајор Љубиша Терзић (погинуо у Бици на Буковику)
Члан штаба: капетан Ђорђе Атанацковић (нестао на крају рата)
Срезови: Раванички (Ћуприја) и Параћински
Јединице:
РАВАНИЧКА БРИГАДА
Командант: капетан Михаило Ћаћић из Пљеваља (ослободио Сењски рудник од Немаца и предао га Совјетима; Совјети предају Ћаћића партизанима, који га стрељају)
Начелник штаба: капетан Божидар Илић Узун из Ћуприје (погинуо крајем 1943. у борби против комуниста на Брезовици), потом капетан Милутин Жикић из Ћуприје (стрељан после рата)
Ађутант: поручник Ђура Ђакић
(Крајем 1943. бригаде Иванковачког корпуса састојале су се из чета)
- 1. чета: ком. наредник Милорад Павловић из с. Мириловац (крио се после рата, робијао, умро у Мириловцу)
- 2. чета: ком. наредник Настас Станојевић (нестао на крају рата)
- 3. чета: ком. наредник Миодраг Ђорђевић Горчин из Ћуприје (стрељан после рата)
ПАРАЋИНСКА БРИГАДА
Командант: мајор Бора Станисављевић
Начелник штаба: капетан Душан Цветковић (стрељан после рата)
ЛЕТЕЋА БРИГАДА
Командант: капетан Михаило Ћаћић и поручник Миланче Петровић из с. Горња Мутница (крио се до 1954, робијао два месеца, умро у родном селу)
ЈУРИШНИ БАТАЉОН
(Овај батаљон од 500 људи формиран је уочи Битке на Буковику)
Командант: капетан Бојан Шуштерич из Словеније (стрељан од комуниста крајем 1944)
Бројно стање: крајем 1943. око 600 људи под оружјем, пролећа 1944. око 1.000 људи под оружјем

33. Први вардарски корпус (Козјачки корпус), Горски штаб 157
Командант: капетан Стојан Крстић из Скопља (погинуо 28. маја 1944. у борби против комуниста код села Липовице у околини Врања), поручник Александар Ђорђевић
Ађутант: Станојевић Бранислав
Обавештајни официр: п.поручник Новаковић Владимир
Територија корпуса: Прешевски, Кривопаланачки, Жеглиговски (Кумановски), Овчепољски и Скопски срез, као и део територије на левој обали Вардара према Штипу и Струмици
Време формирања: јун 1943.
Бригаде:
- Жеглиговска (ком. поручник Драгољуб Крстић 1942. године, потом ваздухопловни поручник Миша Анастасијевић, па капетан друге класе Милан Ј. Додић и поручник Никола Јанићијевић, који је тешко је рањен када је погинуо капетан Крстић)
- Прешевска (ком. резервни потпоручник Владимир Јовановић до 1943, затим поручник Александар Ђорђевић из Прешева)
- Кривопаланачка (ком. потпоручник Анђел Манасијевић током 1942, затим поручник Ђорђе Поповић, који гине од Бугара, па наредник Петруш Д. Стефановић)
- Ристовачка (ком. потпоручник Жарко Крстић из Ристовца, погинуо 1943. код Куманова)
- Скопска (ком. капетан прве класе Софроније Златић од оснивања септембра 1942, потом резервни официр учитељ Никодин Урдаревић). Ова бригада је до септембра 1944. остала на свом терену, када се предала комунистима, који су је мобилисали у своје редове; тада је имала 500 бораца.
Позадинска организација:
- Командант Прешевског среза: 1942. рез. потпоручник Милутин Ковачевић, а касније рез. поручник Стојадин Томић
- Командант Кривопаланачког среза: рез. наредник Петруш Миленковић
- Командант Жеглиговског среза: инж. капетан друге класе Милан Ј. Додић
- Командант Овчепољског среза: капетан Јован Штеријевић
- Командант Скопског среза: рез. капетан Душан Карамитровић (“Капетан вардарски“)
Бројно стање: почетком 1944. око 1.000 бораца
Напомена: На овом терену 1941. су постојали Козјачки четнички одред под командом капетана и војводе Јордана Кимића, сина Алексе, унука војводе Киме, као и одред учитеља Никодина Урдаревића, сина војводе Лазара, у Скопској Црној Гори. Почетком 1942. један одред оснива наредник Петруш Д. Стефановић из Козјег Дола. Најкасније лета 1942. године, учитељ Милутин Шћепановић, Димитрије Станковић и Урош Ковачевић основали су 12 јуришних батаљона под оружјем и још осам у резерви. Те године основане су бригаде.

34. Други вардарски корпус (Поречки корпус)
Командант: капетан прве класе Софроније Златић
Територија корпуса: Битољски, Прилепски и Велешки срез
Време формирања: крајем 1943.
Бригаде:
- Велешка (ком. капетан друге класе Стојан Крстић, затим капетан Војче Воја Трбић, син војводе Василија Велешког; погинуо на планини Бабуни 1945)
- Прилепска (ком. капетан Миливоје Трбић; ова бригада је 19. јуна 1944. спојена са Велешком, а Миливоје Трбић тада одлази на дужност помоћника команданта Вардарске војне области)
- Поречка (ком. потпоручник Марко Миловановић, затим капетан прве класе Љубомир Терзић и капетан Војислав Воја Сајковић из Пореча)
- Друга поречка бригада (ком. резервни поручник Александар Србиновић)
- Битољска (ком. капетан Аушевић; било је наређено оснивање Битољског корпуса, али то није остварено)
Командант Поречког среза: капетан Софроније Златић
Командант Велешког среза: капетан Крум Поп Стефановић
Напомена: од 1941. на овој територији постојали су Поречки четнички одред под командом Воје Трбића и један одред у области Прилепа под командом поручника Врошлија. Бугарски потпуковник Стојан Илијев пише у својим мемоарима “Успомене из Пореча“ (“Спомени за поречието“), да се током 1944. његова јединица борила против око 2.000 четника у овој области (Пореч, Велес, Крушево, Бабуна), којима је командовао “опасан капетан“ Сајковић. Илијев Сајковићеву јединицу погрешно назива Косовском бригадом. Пише да су Сајковића ујесен 1944. стрељали комунисти. Међутим, Сајковић је робијао неко време, па је мобилисан и постављен за команданта партизанске 15. поречке бригаде, коју су чинили четници Поречке бригаде. Умро је у Скопљу 1979, као Војсилав Сајковски.

35. Горњополошки корпус
Командант: капетан прве класе Душан Стефановић
Заступник команданта: поручник Драган Спасић
Територија: Тетовски, Кичевски и Дебарски срез
Време формирања: почетком 1944.
Бригаде:
- Тетовска (ком. поручник Драган Спасић, затим поручник С. Јашић)
- Гостиварска (ком. резервни поручник Александар Пајевић)
- Кичевска (ком. наредник-водник Јован Крдуц)
Бројно стање: почетком 1944. године 80 бораца, лета 1944. 300 бораца.
Напомена: први организатор покрета на овом терену био је Божидар Видојевић из Гостивара. Према подацима бугарске обавештајне службе, организација је током 1942. године имала централно руководство и седам пододељења: финансијско, војно ударно, полицијско ударно, пропагандно, алармистичко, санитетско и одељење за организацију села. Централно руководство чинили су: Владимир Дмоџовско, Василије Јанићијевић, Марко Рогановић, Живко Митровић, Владимир Перић, бивши управник полиције у Тетову (не наводи се име) и активни официр Драган Божиновић. У јесен 1944. корпус се предао комунистима, који су га мобилисали.
Поред Битољског, било је предвиђено и оснивање Дримколског корпуса, на територији Струшког, Охридског и Подградачког среза. У овим срезовима покрет је још од 1941. године покушавао да организује мајор Војислав Крстић, али колико се зна успео је да створи само један вод од 15-20 бораца, који се ујесен 1944. предао комунистима и био мобилисан у њихове редове.

36. Ресавски корпус – Горски штаб 79
Командант: капетан (мајор) Јован Михаиловић (шифра “Доган“), па мајор Љубиша Терзић (погинуо 24. јула 1944. у борби против комуниста на Буковику), и мајор Јован Марковић
Начелник штаба: мајор Зоран Весел (шифра “Албин“)
Срезови: Ресавски (Свилајнац) и Деспотовачки
Командант Ресавског среза: капетан Ђурђе Милорадовић
Командант Свилајнца: Михаило Петровић
Јединице:
- 1. ресавска бригада (ком. поручник Вукашин Петковић)
- 2. ресавска бригада (ком. водник Душан Зивлаковић)
- Деспотовачка бригада (ком. п.пор. Ђорђе Газибара, па поручник Богдан Дамјановић и капетан Коста Стефановић)
- 1. летећа бригада (ком. п. пор. Драган Петровић, капетан Бојан Шуштерич)
- 2. летећа бригада (ком. п. пор. Димитрије Милић)
- 1. оперативни батаљон (ком. поручник Алимпије Ђорђевић)
Бројно стање: око 350 људи под оружјем крајем 1943, око 1.000 лета 1944.

37. Јабланички корпус – Горски штаб 169
Командант: потпуковник Стеван Рајчевић (до 1943), затим капетан Јагош Вукановић и п. пор. Сава Миловановић
Начелник штаба: мајор Видо Рогановић
Корпусни свештеник: богослов Радовић Милорад (страдао у Босанској голготи)
Срезови: Јабланички и Гњилански
Бригаде:
- 1. јабланичка (ком. капетан Илија Николић)
- 2. јабланичка
- 3. јабланичка (ком. капетан Ратко Ђуровић)
- 4. јабланичка (ком. капетан Миодраг Ђурковић)
- Гњиланска (ком. капетан Јошко Поповић)
- Арнаутска бригада “Хоџе Зејнела“ (ком. поручник Јован Лабус, помоћник команданта граничарски наредник Ариф Демировић)
- Гајтанска (од почетка 1944).
Бројно стање: непознато

38. Лимски корпус – Горски штаб 149
Командант: мајор Милорад Јоксимовић (заробљен од Немаца маја 1943, остао у емиграцији, написао мемоаре), затим мајор Божо Јоксимовић (до септембра 1943) и мајор Радуле Којовић
Помоћник команданта: капетан Панто Саичић
Начелник штаба: капетан Божидар Ћеранић
Срезови: Берански и Бјелопољски
Бригаде: 1. беранска, 2. беранска (ком. поручник Бранко Ђурашковић), 1. бјелопољска, 2. бјелопољска (ком. Раде Кордић Корда из с. Захумска, нестао у Босни, заменик ком. Коле Кривчевић из с. Крајиновићи, преминуо у Крагујевцу око 1995).
Напомена: Беранска омладинска бригада и Бјелопољска омладинска бригада нису улазиле у састав Лимског корпуса
Бројно стање: непознато

39. Комски корпус – Горски штаб 111
Командант: мајор Андрија Весковић (до јуна 1943, када је погинуо), затим мајор Величко Бојовић
Срезови: Андријевички, Колашински и део Подгоричког
Бригаде: 1. андријевичка (ком. Александар Алекса Лалић), 2. андријевичка, 1. колашинска и 2. колашинска
Бројно стање: непознато

40. Дурмиторски корпус
Командант: капетан Иван Ружић
Помоћник команданта: капетан Љубо Минић
Начелник штаба: поручник Милун Јовановић
Срезови: Шавнички и Дурмиторски (Жабљачки)
Бригаде: 1. дурмиторска (ком. капетан Никола Бојовић до маја 1943. када је заробљен од Немаца и одведен у логор, затим капетан Урош Жукић) и 2. дурмиторска (ком. капетан Иван Ружић)
Бројно стање: почетком 1943. око 600 људи под оружјем

41. Никшићки корпус
Командант: мајор Бошко Павић (до 22. октобра 1943), затим мајор Радојица Мијушковић (до 11. јула 1944), и потпуковник Симо Ђукановић
Срез:  Никшићки
Бригаде: Никшићка и Вучедолска (ком. мајор Ђорђе Драганић и капетан Иван Јаничић). Током 1944. постојала је још једна бригада
Бројно стање: Вучедолска бригада имала је око 900 бораца.

42. Острошки корпус
Командант: капетан корвете Јаков Јововић (до 11. јула 1944), затим мајор Никола Чановић (до краја 1944) и мајор Милош Павићевић
Помоћник команданта: мајор Петар Ђурановић
Начелник штаба: капетан Саво Радуловић
Срез: Даниловградски
Бригаде: 1. и 2. даниловградска (током 1944. и 3. даниловградска)
Бројно стање: непознато

43. Зетски корпус
Командант: капетан Сава Вукадиновић (шифра “Дра-Дра“), до 11. јула 1944, затим мајор Новица Лазовић до 20. децембра 1944, и мајор Васо Вукчевић
Срез: Подгорички
Бригаде: 1. зетска (ком. мајор Васо Вукчевић), 2. кучко-братоношка и 3. бригада (ком. капетан Марко Вучинић)
Бројно стање: непознато

44. Ловћенски корпус
Командант: мајор Блажо Гојнић (до јуна 1944), затим мајор Јово Ђукановић
Помоћник команданта: капетан Божидар Вујановић (до јуна 1944), затим капетан Видак Рогановић
Начелник штаба: поручник Владимир Пламенац (до јуна 1944) затим капетан Урош Иличковић
Срезови: Цетињски и Барски
Бригаде: 1. и 2. барска и Цетињска (ком. капетан Андрија Ђурашковић). Јула 1944. барске бригаде излазе из Ловћенског корпуса, а формирају се четири Цетињске: Прва (на територији Цуца) под командом поручника Блаже Кривокапића, Друга (на територији Чево-Бјелице) под командом наредника Вељка Вукотића, Трећа (на територији Ћеклићи-Његуши) под командом капетана Стеве Мартиновића и Четврта (на територији Ријечке нахије) под командом наредника Саве Јовићевића
Бројно стање: непознато

45. Црмничко-приморски корпус
Командант: мајор Василије Мировић
Помоћник команданта: капетан Ђуро Пламенац
Начелник штаба: капетан Петар Ђуковић
Срезови: Барски и Среска испостава у Будви
Бригаде: Црмничка и Барска (односно Друга барско-приморска)
Бројно стање: непознато

46. Бококоторски корпус
Командант: капетан Ђорђе Радмиловић, капетан Ђуро Иветић
Срез: Бококоторски
Командант среза: Милош Јанковић
Омладинска секција Боке Которске: Песторић Ристо, Пилетић Миле, Злоковић Максим.
Бригаде: 1. бококоторска (ком. капетан Ђуро Иветић, Станко Оџа), 2. бококоторска (ком. капетан Миливоје Митровић) и 3. бококоторска (ком. капетан Никола Вукасовић; погинуо 1947; заменик ком. капетан Радивоје Дабетић; убијен новембра 1944. у Херцег-Новом)
Бројно стање: око 1.000 бораца.

47. Дубровачки корпус
Командант: капетан Ђорђе Радмиловић
Срезови: Бококоторски (до формирања Бококоторског корпуса) и Дубровачки
Напомена: Нема других података о Дубровачком корпусу. Дубровачка бригада, којом је командовао капетан Нино Свилокос, била је у саставу Требињског корпуса

48. Први милешевски корпус – Горски штаб 505
Командант: капетан Радоман Раилић
Помоћник команданта: поручник Богољуб Ирић
Заменик команданта: капетан Душан Арсовић
Ађутант: поручник Милош Посука
Срезови: Прибојски и Милешевски
Бригаде: Пљеваљска (ком. капетан Јован Јеловац, до погибије 10. априла 1944, затим капетан Милутин Јеловац) и Прибојска (ком. поручник Јеврем Богавац, убијен у Словенији 1945; поручник Драго Брашанац, убијен 1950. у околини Прибоја)
Бројно стање: око 2.000 људи под оружјем

49. Други милешевски корпус
Командант: поручник Вук Калаитовић (шифра “Жан“; рођен је у с. Штитково, погинуо је 1946. у с. Правошево на Златару)
Помоћник команданта: поручник Богољуб Ирић
Начелник штаба: поручник Божина Коматина
Ађутант: п. пор. Борислав Мирковић Луне (погинуо у борби против комуниста у ноћи 6. јула 1944. на Лиму)
Штабна чета: командир п.поручник Милош Јевтовић и Боривоје Шекељић (погинуо марта 1945. поред реке Босне)
Срезови: Милешевски, Нововарошки (командант морнарички официр Радомир Гујаничић, стрељан 1945. у Новој Вароши) и Сјенички (командант свештеник Селимир Поповић; убијен на крају рата)
Бригаде:
- 1. милешевска (ком. Радован Кривокапић)
- 2. милешевска (ком. капетан Радовић)
- Нововарошка (ком. поручник Милан Бојић)
- Сјеничка (ком. капетан Милан Шекуларац из с. Чедово, погинуо 19. децембра 1946. код своје куће; заменик ком. поручник Урош Тубић из с. Лопиже, ком. Пратеће чете наредник Војислав Шекуларац из с. Чедово; Тубић и Шекуларац су погинули око 20. априла 1945. у северној Босни)
Бројно стање: око 2.000 људи под оружјем

50. Романијски корпус – Горски штаб 220
Командант: капетан Милорад Момчиловић (погинуо на Лијевча пољу априла 1945)
Начелник штаба: поручник корвете Славко Ђурковић
Ађутант: наредник-водник Благоје Станић
Заступник команданта: пуковник Гојко Борота
Шеф пропагандног одсека: поручник Живановић Стеван
Корпусни свештеник: свештеник Мијатовић Вељко
Срезови: Сарајевски, Власенички, Рогатички и Калиновички
Бригаде:
- 1. сарајевска (ком. п.пор. Саво Дерикоња)
- 2. сарајевска (ком. поручник Стева Воиновић, поручник Никола Вукасовић, капетан Владо Тешановић); начелник штаба Вељовић Душан, ађутант Капор Милорад, интендант арт. поручник Станић Радован, Летећи одред ком. п. поручник Вељовић Мирко, командант Игманског батаљона потпоручник Авлијаш Драго, командант Трнавског батаљона Бјелица Маринко
- 1. рогатичка (ком. поручник Добрица Ђукић, до јесени 1943, када постаје ком. Летеће бригаде “Босна“; погинуо је крајем 1944. од усташа; од јесени 1943. ком. поручник Радомир Нешковић)
- 2. рогатичка
- 1. романијска (ком. капетан Радомир Нешковић, до јесени 1943.)
- 2. романијска (ком. пор. Радивоје Косорић; погинуо 1948)
- Власеничка (ком. поручник Моћо Мићић па капетан Радомир Тушевљаковић; заробљен 1946, убијен у Сарајеву 1947)
- Калиновачка (ком. мајор Станоје Мазић, помоћник команданта Урош Говедарица)
Бројно стање: око 5.000 људи под оружјем
Напомена: Постојао је и 1. босански корпус, као привремена јединица. Командовао је Момчиловић, а корпус су чинили делови Романијског и Дринског корпуса


51. Дрински корпус
Командант: мајор Алекса Драшковић
Начелник штаба: капетан Глумац Стеван
Помоћник команданта: капетан Јовановић Предраг
Шеф пропаганде: свештеник Станојевић Новак (преживео рат)
Корпусни свештеник: свештеник Радовић Милан па свештеник Станојевић Новак
Командир Пратеће чете: поручник Бора Благојевић (убијен око 1970. у Бриселу од стране СДБ-а)
Срезови: Сребренички, Вишеградски, Чајнички и Фочански
Бригаде:
- Вишеградска (ком. капетан Павле Грубач, па капетан Драгиша Васиљевић из Ваљева; заменик ком. Раде Суботиничић, емигрирао; ком. Добрунског батаљона наредник Будимир Гајић из с. Грање, погинуо 1946; ком. Жлијебског батаљона наредник Никола Малиновић; ком. Руђанског батаљона капетан Милош Вучковић, погинуо код Чајнича 1947; ком. Пратеће чете Миливоје Милићевић из Вишеграда, умро у Вишеграду око 1990, па поручник Србобран Српско Мединица, погинуо 1951. код Вишеграда)
- Сребреничка (ком. капетан Ненад Ђорђевић)
- Летећа бригада “Босна“ (ком. капетан Петар Јосић)
- Бригада “5. октобар“ (по дану ослобођења Вишеграда од Немаца 1943)
- Фочанска (ком. п.пор. Милан Матовић, оболео и умро у пећини поред с. Дринска 1948, где је и сахрањен, начелник штаба Саво Бодирога)
- Чајничка (ком. п.пор. Милош Вучковић, погинуо 1946, начелник штаба п.пор. Жарко Кораћ)
Бројно стање: око 3.500 људи под оружјем

52. Невесињски корпус
Командант: капетан Милорад Поповић
Начелник штаба: поручник Томо Гузина и капетан Милоје Лазаревић
Срезови: Невесињски, Коњички, Мостарски и Гатачки
Командант Невесињског среза: војвода Петар Самарџић
Бригаде:
- 1. невесињска (ком. капетан Милоје Лазаревић)
- 2. невесињска (ком. капетан Василије Гутић и капетан Владо Зечевић)
- Коњичка (ком. капетан Вељко Реметић, наредник-водник Благоје Златић)
- Гатачка (ком. поручник Стево Старовић, капетан Михаило Копривица)
- Калиновичка (ком. капетан Крста Ковачевић)
- Мостарска (ком. капетан Владимир Милутиновић)
- Голијска (ком. војвода поп Радојица Перишић)
Бројно стање: око 3.000 људи под оружјем

53. Требињски корпус – Горски штаб 250
Командант: поручник Милорад Видачић
Срезови: Требињски, Билећки, Љубињски и Столачки
Бригаде:
- Билећка (ком. капетан Константин Коста Угљаревић, затим капетан Милош Куреш)
- Требињска (ком. поручник Влада Милојевић)
- Дубровачка (ком. капетан Нино Свилокос; емигрирао, живео у Детроиту)
- Столачка (ком. капетан Илић Илија)
- Љубињска (ком. капетан Боривоје Лучић, п.пор. Батрић Булатовић)
Бројно стање: око 2.500 људи под оружјем

54. Зенички корпус – Горски штаб 240
Командант: капетан Боривоје Митрановић
Бригаде:
- Кладањска (ком. капетан Илија Жугић)
- Височка (ком. поручник Никола Кнежевић)
- Зеничка (ком. поручник Никола Лучић)
Бројно стање: непознато

55. Босанско-крајишки корпус
Командант: поручник (војвода) Урош Дреновић (до 31. маја 1944, када је погинуо од енглеске авијације), затим накратко Митар Тривунчић, па мајор Славољуб Врањешевић (до септембра 1944), мајор Јоца Михаиловић (до априла 1944, када сае придружује Црногорцима) и Митар Тривунчић
Начелник штаба: капетан Радомир Мирић и поручник Вукашин Марчетић
Заменик команданта: капетан Лазар Богетић
Помоћник команданта: наредник Јова Мишић
Шеф судског одељења: судски капетан Илија Јевтић, поручник Лука Ђурановић
Шеф пропаганде: рез. п.пор. учитељ Милан Гагић
Корпусни лекар: др Ђорђевић (послат од ВК новембра 1944)
Ађутант: Миле Божић
Територија: између Саве и Врбаса, на југу до Ливањског и Дувањског поља, укључујући и Гламочки срез
Бригаде:
- Прва крајишка “Војвода Мишић“ (п. пор. Јован Пупавац)
- Друга крајишка “Змијање“ (ком. Павле Мутић)
- Трећа крајишка “Кочић“ (ком. Митар Тривунчић; бројно стање бригаде маја 1942: 2.100 људи под оружјем)
- Четврта крајишка “Мањача“ (основана јула 1943, ком. поручник Вукашин Марчетић))
Бројно стање: око 5.000 људи под оружјем

56. Средњобосански корпус – Горски штаб 310
Командант: мајор Лазар Тешановић
Помоћник команданта: поручник Никола Форкапа
Начелник штаба: капетан Марко Мартиновић (од 20. фебруара 1944)
Шеф судског одељења: поручник Душан Дукић
Командант операција: мајор Василије Маровић
Корпусни свештеник: о. Божидар Јовић
Територија: између Саве, Врбаса и Босне
Бригаде:
- Жупска (командант Љубо Бундало, војни инструктор капетан Јован Мандић)
- Црновршка (ком. активни наредник Славко Макивић, начелник штаба акт. нар. Јосиф Мамула)
- Мотајичка (ком. п.пор. Владо Винчић; погинуо 1947)
- Јошевачка (ком. Станко Ченић, војни инструктор капетан Александар Аранђеловић)
- Врбаска (ком. Мирко Џомбић, војни инструктор ваздухопловни капетан Богдан Вујачић)
- Љубићка (ком. жандармеријски наредник Илија Малић, војни инструктор Михајло Стакић)
- Теслићка (ком. Новак Продић, војни инструктор капетан Мило Воротовић)
- Добојска (ком. капетан Бранко Стакић)
- Вучјачка (ком. Бранко Ковачевић)
- Бањалучка (ком. ваздухопловни мајор Богдан Вујачић)
- Летећа
Бројно стање: до 5.000 људи под оружјем

57. Други средњобосански корпус
Командант: мајор Сергије Живановић (до маја 1945), затим капетан Александар Аранђеловић
Бригаде: Вучјачка, Љубићка и Добојска (све три бригаде су преузете из Средњобосанског корпуса, октобра 1944, када је формиран Други средњобосански корпус), Тешањска бригада (формирана октобра 1944) и Дервентска бригада (формирана почетком априла 1945)
Бројно стање: око 3.000 људи под оружјем

58. Мајевички корпус
Командант: мајор Стеван Дамјановић
Помоћник команданта: војвода мајевички Радоје Керовић
Корпусни свештеник: о. Стево Тодоровић
Срезови: Брчко, Бијељина, Тузла и Зворник
Бригаде:
- Мајевичка летећа (ком. поручник Милан Марић)
- Семберска (ком. поручник Јеремија Лазић)
- Подрињска (ком. поручник Милан Остојић)
- Пожарничка или Тузланска (ком. п.пор. Милош Еркић)
- Брчанска (ком. наредник Марко Лугоњић)
- Бијељинска (ком. поручник Андрија Ристовић)
Од септембра 1944. четири групе бригада:
- 1. група бригада (командант капетан Мироје Јовановић), састава: Папраћка, Бирчанска и Спречанска бригада
- 2. група бригада (командант војвода Радивоје Керовић, начелник штаба поручник Радивоје Рајо Бањичић), састава 1, 2, 3. и 4. мајевичка бригада; командант 2. мајевичке био је поручник Милан Марић
- 3. група бригада (командант поручник Јеремија Лазић Зека), састава: Семберска (командант капетан Ненад Ђорђевић), Брчанска (командант наредник Марко Лугоњић) и Семберска летећа бригада
- 4. група бригада (командант поручник Сима Матавуљ), састава Подрињска (командант поручник Милан Остојић), Зворничка и Јуришна бригада
Бројно стање крајем 1944: 6.000 људи под оружјем

59. Озренски корпус
Командант: капетан Цвијетин Тодић
Начелник штаба: Душан Иванишевић (погинуо ујесен 1944, Шане Димитријевић)
Шеф пропаганде и обавештајне службе: капетан Богдан Ивановић
Интендант: Данило Милошевић
Корпусни лекар: др Мамонтов Никола
Корпусни свештеник: о. Гузина Јово
Територија: између Босне и Спрече
Бригаде:
- 1. озренска (ком. Бранко Тодић, до погибије пролећа 1944; ком. 1. батаљона Драго Ђурић, 2. батаљона Милан Тодић)
- 2. озренска (ком. капетан Ђорђе Цвијановић; ком. 3. батаљона Душан Станојевић, 4. батаљона Војин Ристић, 5. батаљона Симо Јеремић)
- 3. озренска (ком. Мирко Топић, учитељ из Пањика; ком. 6. батаљона свештеник капетан Милош Ботић, 7. батаљона Милош Трипуновић, 8. батаљона Предраг Крунић из Чачка, погинуо је ујесен 1945 у Горњој Бријесници)
Бројно стање крајем децембра 1944: најмање 1.200 људи под оружјем

60. Требавски корпус
Командант: протојереј Сава Божић
Заменик команданта: капетан Василије Лалић
Помоћник команданта: капетан Павле Гајић
Командант операција: пуковник Ђуро Поповић
Командант Требавско-посавског округа: капетан Михаило Лалић
Корпусни свештенци: јереј Поповић Светозар (убијен од комуниста 1945) и јереј Бижић Ђуро
Срезови: Грачаница, Градачац, Брчко и део среза Добој
Бригаде:
- 1. требавска (ком. од маја 1944. свештеник капетан Милош Ботић; заробљен и убијен од комуниста априла 1945. у с. Соколу код Грачанице)
- 2. требавска (ком. поручник Жарко Гарашевић, капетан Марко Радоњић)
- 3. требавска (ком. капетан Никола Милаковић из Бјеловара)
- 4. требавска (ком. п. пор. Богдан Јеремић, па капетан Бошко Урошевић)
- 5. посавска (ком. капетан Павле Гајић)
Маја 1944. основане су и следеће бригаде:
- 6. посавска (ком. поручник Тодор Бошков)
- 7. посавска (ком. капетан инжењер Лука Микић)
- 8. посавска
Бројно стање крајем децембра 1944: најмање 4.300 људи под оружјем

ДИНАРСКА ЧЕТНИЧКА ДИВИЗИЈА
Командант: војвода Момчило Ђујић
Помоћник команданта: војвода Бранко Брана Богуновић.
Начелник штаба: мајор Миле Капетановић, мајор Давид Шошкић.
Официр у штабу: мајор Марин Студе (Хрват, користио је српски псеудоним Милан Милановић; претходно је био начелник штаба Ђујићевог пука “Петар Мркоњић“; после капитулаације Италије, усташе у Сплиту убијају шест чланова породице Студе: Маринове родитеље, брата, снају и њихово двоје мале деце).
Инспектор трупа: пуковник Димитрије Узунчевић (родом из Јужне Србије, предратни командант 55. пешадијског пука у Бихаћу; погинуо је 13. јануара 1943. у Грачацу).
Командант гардијског батаљона: поручник Мирко Куруц.
Пратилац војводе Ђујића: Петар Триван.
Шеф Центра везе: потпоручник Радојица Дамјановић (родом из Србије).

61. Први лички корпус (на дан оснивања 502. корпус или Велебитски корпус); 1. лички од краја 1943.
Време оснивања: децембар 1942.
Територија: Јужна Лика.
Претходне јединице: четнички пукови “Краљ Петар Други“ (команданти Пајица Омчикус, војвода Мирко Марић, Ђоко Марић) и “Вожд Карађорђе“ (командант морнарички наредник-водник Тодор Станисаљевић из Грачаца, старији брат Данета “Цицваре“, организатора устанка 1941).
Војни инструктори до краја 1942: капетан Илија Јевтић и капетан Светозар Цигановић.
Командант корпуса: мајор Миливоје Вуксановић.
Начелник штаба: капетан Богдан Дробац из Грачаца.
Шеф Пропагандног одсека: Влада Дробац из Грачаца.
Обавештајни официр од почетка 1945: Душан Лукић.
Јединице:
- 1. бригада или Грачачка бригада (командант капетан Марко Црљеница са Кордуна, потом Јово Станисављевић. Помоћник команданта: Никола Гаћеша. Ађутант: артиљеријски наредник Дмитар Р. Терзић),
- 1. батаљон 1. бригаде (командант арт. наредник Јово И. Станисављевић, потом Никола Л. Санадер. Национални повереник 1. батаљона: Милорад Гаћеша),
- 2. батаљон (ком. Мане Рибар),
- Омладинска чета (командир Никола Дробац),
- Одред “Марића“, у саставу бригаде од почетка 1945. године (ком. Ђоко Марић).
- 2. бригада или Севернодалматинска бригада (ком. капетан Стефановић, жандармеријски наредник, касније поручник, Обрад Бијанко, капетан Михајло Бабић од 7. новембра 1942. до пролећа 1943; затим Душан Лукић, па капетан Воја Перишић, па Јован Пуповац до 9. августа 1943, тада поново Душан Лукић; од краја 1943. поново капетан Војо Перишић, после поново Лукић, па до краја рата Дмитар Терзић).
- 1. батаљон (ком. Момчило Марић, Исо Стојсављевић),
- 2. батаљон или Попињски батаљон (ком. Душан Лукић, до пролећа 1943, од тада Исо Стојсављевић. Команданти батаљона били су и Милисав Будимир и Миле Бањанин),
- 3. батаљон, основан пролећа 1943. године (ком. Душан Сучевић, потом Владо Гаћеша),
- Одред “Марића“ до пролећа 1943; тада је издвојен из састава 2. бригаде и дејствује као комитски одред, до почетка 1945, када се прекомандује у 1. бригаду.
- 3. бригада, основана пролећа 1943. године (ком. Петар Рајак; од 1941. Рајак је био командир одабране десетине у Србу, па Србског одреда).
- 1. батаљон (ком. Петар Ђилас),
- 2. батаљон (ком. Никола Прља).
- 4. бригада, основана у јесен 1943, од отрежњених Срба који су побегли из партизанске 6. личке дивизије; они су претходно основали одред у Лапцу (ком. Никола Плећаш Нитоња, Брацо Чорак, Душан Лукић, а од почетка 1945. Томица Иванчевић).
- 1. батаљон (ком. Стево Плећаш Рољан),
- 2. батаљон (ком. Милан Опачић).
- Медачки четнички одред, у саставу 4. бригаде од почетка 1945.
- Комитски одред, основан почетком 1945. године (ком. Никола Плећаш Нитоња).

62. Босански корпус “Гаврило Принцип“
Време оснивања: почетком 1943.
Територија: Босански Петровац, Дрвар, Гламоч и Грахово, односно људсто из ових области, тада у Лици.
Претходне јединице: четнички пукови “Гаврило Принцип“ и “Краљ Александар“, осим Петровачког одреда Манета Роквића из пука “Краљ Александар“, који се осамосталио у намери да уђе у састав Грмечког корпуса. Крајем 1942. и почетком 1943. постојала је Ударна бригада “Гаврило Принцип“ под командом ваздухопловног мајора Михаила Томашевића, који је погинуо 14. јанаура 1943. у Грачацу.
Командант: војвода Бранко Брана Богуновић, па капетан, касније мајор, Милан Цвјетићанин.
Начелник штаба и помоћник команданта: жандармеријски поручник, касније капетан, Коста С. Тркуља.
Јединице:
- 1. бригада, ком. инжењеријски поручник Милан Цвјетићанин, Петар Арежина,
- 2. бригада или Шаторска бригада, ком. жандармеријски поручник Марко Маркица Ћућуз,
- 3. бригада, ком. Богдан Ивић, домаћин из Гламоча,
- 4. бригада, основана пролећа 1944. године, када је Дувњаков одред дошао у Далмацију (ком. жандармеријски наредник-водник Душан Дувњак Стари. Крајем 1944. у састав бригаде улази преживело људство Петровачког одреда Манета Роквића; одред је масакриран од стране усташа и тада је Роквић погинуо).

63. Први далматински корпус (на дан оснивања 501. корпус или Косовски корпус)
Време оснивања: крајем 1942.
Територија: Далматинско Косово, Дрнишка и Врличка општина и села са леве обале Крчића и Крке.
Претходна јединица: Четнички пук “Онисим Поповић“ (командант Пајо Поповић, мучки убијен од комуниста у својој кући у ноћи између 18. и 19. јуна 1942; био је син Онисима, стрељаног 1914. од Аустроугара у Сињу као српски првак; после њега командант пука постаје рез. капетан војвода Владо Новаковић, четник војводе Танкосића из ранијих ратова, дотадашњи командант Буковичког четничког одреда, предајући команду над својим одредом капетану Марку Црљеници).
Командант: ђенералштабни капетан, касније мајор, Живорад Жика Младеновић, потом капетан (мајор), Новак Мијовић, до погибије приликом пробоја Пађенске блокаде, у Радљеву 4. децембра 1944), затим капетан Јован Сремац.
Заменик команданта и интендант: капетан Јован Сремац.
Ађутант: жандармеријски поручник Милан Смиљанић (погинуо са Мијовићем).
Јединице:
- Проминска бригада (ком. жандармеријски поручник Симо Радић, национални повереник Петар Гркинић).
- 1. батаљон (ком. Пешо Добрић),
- 2. батаљон (ком. Саво Шаре).
- Динарска бригада (ком. жандармеријски поручник Јово Н. Грубнић, национални повереник Ђорђе Драгичевић).
- 1. батаљон (ком. Душан Стринић),
- 2. батаљон (ком. Илија Јовић),
- 3. батаљон (ком. Јово Ивекић).
- Цетинска бригада (ком. рез. поручник Иво Јанков, национални повереник Никица С. Зукановић).
- 1. батаљон (ком. Јово Мишковић),
- 2. батаљон (ком. Раде Петровић),
- 3. батаљон (ком. Милош Иветић “Мајор“),
- 4. батаљон (ком. Реља Рајковић).
(Команданти батаљона раније су били и Саво Париповић, Јово Војновић и Иле Кнежевић.)
- Свилајска бригада (ком. Драган Мркић, Стеван Кнежевић и Никола Ћук, национални повереник Душко Ракетић).
- 1. батаљон (ком. Сава Малић),
- 2. батаљон (ком. Јаков Бабић),
- 3. батаљон (ком. Илија Кнежевић).
(Команданти батаљона раније су били и Урош Шолић, Стеван Кнежевић, Бранко Грачанин, Никола Чолаковић, Симо Машић и Пилип Иковац.)
- Мосећка бригада (ком. Мишо Милошевић-Негровић, Јован Сировица, Велимир Караџић и Анте Геричић).
- 1. батаљон (ком. Драгутин Џалић),
- 2. батаљон (ком. Филип Кашић),
- 3. батаљон (ком. Сава Париповић).
(Команданти батаљона раније су били и потпоручник Радојица Дамјановић, поручник Владимир Чудић, потпоручник Мићо Томић и Петар Кашић)
- Летећа бригада (ком. Лазо Миланковић, поручник Бошко Асановић, Милија Микић и Глишо Марић, национални повереник Александар Лукета, интендант Петар Цвијетић).
- 1. батаљон (ком. Стево Поповић, Глишо Марић и Никола Томић),
- 2. батаљон (ком. Глишо Марић и Никица Чолаковић).

64. Други далматински корпус
Време оснивања: почетком 1943.
Територија: граница Јужне Лике и Западне Босне.
Претходне јединице: Четнички пук “Онисим Поповић“ и Четнички пук “Петар Мркоњић“ (командант војвода Момчило Ђујић).
Командант: ђенералштани капетан (мајор) Живорад Жика Младеновић из с. Мозгово код Алексинца.
Национални повереник: професор Милан Вукадин из Врбника код Книна (остао је у Југославији, после рата је усмрћен под нејасним околностима на прузи Книн – Дрниш).
Јединице:
- 1. бригада (ком. поручник Милорад Миша Милошевић из Србије па Милан Мића Оклобџија из Метка у Лици; заменик команданта Милан Новковић).
- Стрмички батаљон (ком. потпоручници Жарко Божовић и Миша Милошевић, Илија Вуковић из Голубића и Душан Бјелић из Стрмице),
- Голубићки батаљон (ком. Давид Дамјановић),
- Книнскопољско-топољски батаљон.
- 2. бригада (ком. Аћим Кнежевић из села Отона).
- Отоњски батаљон (ком. Аћим Кнежевић)
- Плавањски батаљон (ком. Никола Грубор, до погибије у Отону 1943, затим Никица Чолаковић, Никола Бурсаћ, Јован Вајагић и Никола Бјеговић).
- 3. бригада (ком. морнарички наредник Љубо Вулић, потом потпоручник Урош Његован).
- Пађенски батаљон (ком. Лазар Лазина Самарџија, ађутант и заменик команданта Тоде Илић),
- Жагровићки батаљон,
- 3. батаљон.

65. Трећи далматински корпус
Време оснивања: 1944. године
Територија: Северна Далмација (Буковица, Равни Котари, Жегари).
Претходне јединице: четнички одреди Милорада Стегњајића, Обрада Бијанка, Уроша Малешевића и других.
Командант: мајор Миле Капетановић, мајор Васиљевић, капетан Стеван Тонковић.
Јединице:
- Бенковачка бригада (ком. поручник Милорад Стегњајић; крајем 1944. остаје у Равним Котарима, после 5-6 месеци комунисти га откривају у Кули Атлагића, где убијају њега, његову жену и пратиоца Ћиру Миљевића).
- Ђеврсачка бригада (ком. поручник Савић).
- Кистањска бригада (ком. рез. капетан Милутин Дабетић).
- Скрадинска бригада (ком. капетан Владо Чудић).
- Бијанков одред, тј. одред поручника Обрада Бијанка, који се помиње и као Велебитска бригада, а који је повремено био у саставу 1. личког корпуса. (Бијанко је одбио да се повуче у Словенију. Остао је у герили, са седморицом четника је опкољен 28. фебруара 1945. у пећини Мајкановки на Велебиту. После вишедневне борбе и опсаде, и минирања пећине, шесторица се предају на часну реч, али су стрељани у Шибенику. Поручник Бијанко и последњи преостали четник, Лука Д. Швоња, извршавају самоубиство последњим мецима).
Напомена: корпус је 1. новембра 1944. имао 900 четника. Није се повукао према наредби штаба дивизије. Већина бораца је заробљена, неки су ликвидирани, а у штаб дивизије стигло их је свега око 100. Према једној верзији, није успео да се повуче, према другој, издао је капетан Тонковић.

Бројно стање дивизије лета 1944: 6-7.000 бораца.

КОМАНДА ЈВуО ЗА ГОРЊУ ЛИКУ И ХРВАТСКО ПРИМОРЈЕ
Командант: војвода Доброслав Јевђевић
Напомена: Команда је основана почетком 1944. године

66. Личкокордунашки корпус
Командант: капетан Миле Маријан
Заменик команданта: Јоцо Еремић
Национални повереник: Илија Влашић
Ађутант: Ђуро Бањанин
Срез: Оточац (Лика – Гацка долина)
Бригаде: Прва (ком. Стево Косановић), Друга (ком. Раде Милеуснић)
Команданти батаљона: Ђуро Видаковић, Милош Поповић, Милан Божић, Илија Катић, Раде Ћурчић, Милош Бракус (Шијан), Буде Кордић и Никица Косановић
Време формирања корпуса: септембар 1944.
Бројно стање: преко 1.000 људи под оружјем

67. Приморски корпус (Личкоприморски корпус)
Командант: капетан Душан Џаковић
Терен: Област Илирске Бистрице
Командири чета: Илија Маријан, Јовица Диклић, Милиша Степановић, Драган Пејновић, Никица Косановић, Симо Мамула и капетан Никола Вујошевић
Време формирања корпуса: лето 1944.
Бројно стање: око 600 људи под оружјем

68. Први банатски корпус  - Горски штаб 235-1
Командант: капетан Василије Скенџић (“Воја Вук“, “Воја Вуковић“)
Начелник штаба: капетан прве класе Марко М. Иличић Браца из Кикинде (убијен после рата од комуниста)
Терен: Банат, област Бечкерека
Време формирања корпуса: лето 1944; раније је на истој територији постојао Банатски четнички одред
Бројно стање: неколико стотина људи под оружјем

69. Сремски летећи корпус
Командант: мајор Славољуб Тодоровић из Кргагујевца
Начелник штаба: мајор Ијосиф Сендић из Негославаца код Вуковара
Терен: Срем
Време формирања: јесен 1943. године
Бројно стање: непознато
Напомена: Јединица је основана у области Обреновца. Повремено је прелазила Саву и сукобљавала се са усташама и комунистима

КОМАНДА БЕОГРАДА – ГОРСКИ ШТАБ 2
Командант: генералштабни мајор Жарко Тодоровић (око 17. маја 1941. до јула 1941, када је ухапшен од Гестапоа), затим генералштабни мајор Радослав Ђурић (до октобра 1941), потпуковник Душан Манојловић, капетан Иван Павловић (шифра “Ђока“), поново генералштабни мајор Жарко Тодоровић (до почетка 1943, када је ухапшен од Гестапоа и одведен у Маутхаузен) и генералштабни мајор Александар Саша Михајловић ( шифра “Вили“; убијен је од комуниста 1945)
Помоћник команданта: капетан Иван Павловић, затим потпуковник Владимир Пурић (шифра “Рајтер“)
Начелник штаба: капетан Бранко Станић (шифра “Пинокио“), а од лета 1944. мајор Божидар Ранковић
Средином 1943. Команда Београда формирала је пет корпуса са 17 бригада.
БЕОГРАДСКА ГРУПА КОРПУСА
Командант: мајор Александар Михаиловић

70. Први београдски корпус
Командант: потпуковник Влајко Пурић, затим потпуковник Светолик Грујичић (ухапшен оод Гестапоа марта 1944) и мајор Божо Ивановић (конспиративно име Среја Тодоровић)

71. Други београдски корпус
Командант: мајор Милутин Миљковић, затим капетан Драгутин Милојевић (ухапшен од Гестапоа крајем марта 1944) и мајор Јовица Наловић

72. Трећи београдски корпус
Командант: мајор Божидар Делибашић (ухапшен од Гестапоа крајем марта 1944)

73. Четврти београдски корпус
Командант: мајор Марко Мркела, затим капетан Б. Митић

74. Пети београдски корпус
Командант: мајор Божа Ранковић, затим потпуковник Предраг Радојловић и мајор Ика Илић
Сви корпуси имали су начелника штаба и помоћника команданта, као и команданте бригада.
Бројно стање београдских корпуса: 5.119 људи, од којих 3.500 људи под оружјем, са 80 возила и четири радио станице. Команда Београда је сматрала да су ових 3.500 људи сигурни за акцију у прва 24 сата. Пошто је генерал Михаиловић одустао од напада на Београд, београдски корпуси нису ступили у оружану акцију.
Цивилни (Управни) штаб Команде Београда имао је спремно људство за преузимање власти у случају ослобођења.


ГРУПЕ КОРПУСА
1. Група корпуса Горске гарде Њ.В. Краља Петра Другог
Командант: капетан Никола Калабић
Састав: Опленачки и Космајски корпус
Време формирања: почетком 1944.
2. Посавско-колубарска група корпуса
Командант: потпуковник Милутин Миловановић, па мајор Владимир Комарчевић
Састав: Руднички, Колубарски и Ваљевски корпус
Време формирања: 11. новембар 1943.
3. Церско-мајевичка група корпуса
Командант: мајор Драгослав Рачић (шифре “Ђорђо“, “Шеф“, “Милан“, “Јо-Јо“ и “Ла-Ла“)
Састав: Церски, Мајевички и Мачвански корпус
Време формирања: крајем 1943.
4. шумадијска група корпуса
Командант: потпуковник Душан Смиљанић
Састав: Први и Други шумадијски корпус и Прва крагујевачка бригада
Време формирања: почетком 1944.
5. Расинско-топличка група корпуса (Копаоничка група корпуса)
Командант: потпуковник Драгутин Кесеровић
Састав: Расински, Топлички и Јастребачки корпус
Време формирања: 30. април 1944.
Бројно стање почетком октобра 1944: више од 10.000 људи под оружјем
6. Великоморавска група корпуса
Командант: потпуковник Љубомир Михаиловић (до маја 1944), затим потпуковник Тодор Гогић
Састав: Варварински, Ресавски и Иванковачки корпус
Време формирања: 18. јануар 1944.
7. Нишавска група корпуса
Командант: мајор Младен Младеновић (до 12. маја 1944), затим мајор Властимир Весић (шифре “Виктор“ и “Ви-Ви“) и пуковник Милутин Радојевић
Састав: Нишавски, Чегарски и Књажевачки корпус
Време формирања: фебруар 1944.
8. Млавско-смедеревска група корпуса
Командант: потпуковник Милош Радојловић (псеудоним Михаило Јовановић, шифре “До-До“ и “Дог-Дог“)
Састав: Млавски, Смедеревски, Тимочки, Крајински и Делиградски корпус
Време формирања: март 1944.
9. Јужноморавска група корпуса
Командант: капетан Боривоје Манић, затим мајор Младен Младеновић
Састав: Јужноморавски, Власински, Јабланички, Први и Други косовски корпус, Вардарски корпус и Шарпланинска бригада
Време формирања: јун 1944.
10. Београдска група корпуса
Командант: мајор Александар Михаиловић
Састав: Авалски корпус и београдски корпуси
11. Севернобосанска група корпуса
Састав: Мајевички, Требавски и Озренски корпус
Командант: пуковник Петар Симић
Напомена: Група је основана у јесен 1944. године.

ГРУПЕ ЈУРИШНИХ КОРПУСА
1. Четврта група јуришних корпуса
Командант: мајор Драгослав Рачић
Начелник штаба: капетан Нешко Недић
Састав:
- Први јуришни корпус (две бригаде из Првог и једна бригада из Другог равногорског корпуса); командант капетан Предраг Раковић
- Други јуришни корпус (три бригаде из Горске гарде и једна бригада из Шумадијске групе корпуса); командант капетан Никола Калабић
- Трећи јуришни корпус (две бригаде из Церско-мајевичке групе корпуса и једна из Ваљевског корпуса); командант капетан Војислав Туфегџић
- Четврти јуришпни корпус (две бригаде из Златиборског корпуса и једна бригада из Рудничког корпуса); командант капетан Миломир Коларевић
- Пети јуришни корпус (једна бригада из Пожешког и једна из Јаворског корпуса); командант капетан Милош Марковић
Време формирања: 27. мај 1944.
Бројно стање без Четвртог јуришног корпуса: 8.000 људи под оружјем
Напомена: Јула месеца из Четврте групе јуришних корпуса излази Четврти јуришни корпус, а септембра месеца у њен састав улазе Други шумадијски корпус (као Шести јуришни корпус) и Ваљевски корпус (као Седми јуришни корпус)
2. Друга група јуришних корпуса
Командант: мајор Војислав Лукачевић
Састав:
- Дрински летећи корпус
- Четврти јуришни корпус (без Златиборске бригаде)
- Први милешевски корпус
- Други милешевски корпус
- Летећа бригада “Босна“ (ком. капетан Петар Јосић)
Време формирања: април 1944.
Бројно стање: 6.000 људи под оружјем

3. Осма група јуришних корпуса
Командант: потпуковник Велимир Пилетић
Састав:
- Јуришна група НАЧИ (ком. поручник Шкоф; састав Млавски, Крајински и Тимочки одред)
- Крајински корпус
- Књажевачки корпус
- Млавски корпус
Време формирања: јул 1944.
Бројно стање: непознато




КОМАНДА СРБИЈЕ – Горски штаб 1а
Командант: генерал Мирослав Трифуновић (шифра “Др Оња“, погинуо на Сутјесци 13. маја 1945)
Начелник штаба: мајор Димитрије Антоновић (од јануара до маја 1944), потпуковник Живорад Андрић
Командант Пратећег батаљона: поручник Слободан Левићанин
Официр за везу: поручник Добривоје Богдановић
На служби у штабу: капетан Бранко Боричић
КОМАНДА ЈУЖНЕ СРБИЈЕ
Командант: потпуковник Радослав Ђурић, до маја 1944, затим мајор Ранко Стошић, па пуковник Живојин Ристић
Ађутант: поручник Владо Јовановић

КОМАНДА ВАРДАРСКЕ ВОЈНЕ ОБЛАСТИ
Командант: потпуковник Стојан Марковић
Заменик команданта: наредник Миливоје Трбић
На служби у штабу: рез.наредник (потпоручник) Јован Гаицки
Преки Војни суд: председник Божидар Љешевић

КОМАНДА ЈУЖНЕ СРБИЈЕ, Исторени део, Горски штаб 710
Командант: капетан мајор Никола Анђелковић, затим пуковник Драгомир Жикић
Заменик команданта: мајор Живојин Ристић
На служби у штабу: Светислав Тодоровић, Душан Поповић, Орестије Крстић (председник Националног комитета за Јужну Србију), Љуба Љубисављевић, индустријалац (члан Националног комитета за Јужну Србију), потпоручник Никола Јанићијевић
(Команда је основана лета 1944. у селу Бачина код Варварина, није успела да оде на терен. Поред јединица, на терену је деловао и Обласни национални комитет за Јужну Србију – Истурени део, који је 1942. године у Скопљу основао индустријалац Љуба Љубисављевић. Састав комитета 1944. године био је: председник: Орестије Крстић, шумарски инжењер, резервни ваздухопловни мајор, чланови: Александар Петровић, бивши подбан Вардарске бановине из Скопља, Јован Шајкаревић, лекар из Прилепа, Јефта Николић, адвокат из Скопља, Јордан Поповић, свештеник из Скопља, Анте Тодоровић, учитељ и народни посланик, Риста Михајловић, судија касационог суда, Димитрије Лазаревић, судија окружног суда, Теодосије Ристић, директор банке, Радивоје Нановић, учитељ, др Климентије Крстић, лекар, Лазар Јанковић, државни саветник, Петар Јашаревић, директор гимназије, др Јован Ђорђевић, професор универзитета, чувени историчар).
КОМАНДА СЛОВЕНИЈЕ И ИСТРЕ
Командант: генералштабни мајор Карло Новак, затим генералштабни пуковник Иван Презељ
(Пролећа 1944. године у Словенији је било пет четничких одреда, са преко 600 бораца. То су Нотрањски, Долењски, Горењски, Штајерски и Приморски (Сошки) четнички одред. Било је предвиђено формирање четири корпуса – Горењског, Долењског, Приморског и Истарског – али то није остварено)

КОМАНДА ВОЈВОДИНЕ
Командант: мајор Драгиша Ђ. Ракић
(Рад у илегали, осим у околини Бечкерека, где је постојао један одред, а током 1944. године 1. банатски корпус)

КОМАНДА СРЕМА
Командант: потпуковник Драгомир Радовановић
(Рад у илегали)

КОМАНДА СЛАВОНИЈЕ
Командант: пуковник Александар Николић
(Рад у илегали. Код Уба и Обреновца формирани су одреди од избеглица из Славоније)

КОМАНДА ЦРНЕ ГОРЕ И СТАРОГ РАСА
(Формирана по наређењу генерала Драже Михаиловића од 5. децембра 1943)
Командант: потпуковник Ђорђе Лашић (до маја 1944, када је погинуо од енглеских бомбардера), затим потпуковник Павле Ђуришић
Начелник штаба: мајор Сава Вукадиновић

КОМАНДА ЦРНЕ ГОРЕ
Командант: потпуковник Павле Ђуришић
Начелник штаба: мајор Рудолф Перхинек (шифра “Раде Перишин“; заробљен је од Немаца 3. марта 1944)

КОМАНДА СТАРОГ РАСА – ГОРСКИ ШТАБ 148
Командант: мајор Војислав Лукачевић (шифре “Рампини“, “Пинирам“ и “Рам-Рам“)
Заменик команданта: капетан Радоман Раилић и капетан Вук Калаитовић (пролећа и лета 1944)
Помоћник команданта (1944): мајор Здравко Касаловић
Начелник штаба: мајор Благоје Кнежевић
Обавештајни официр: поручник Богољуб Ирић

КОМАНДА ОПЕРАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА ИСТОЧНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ – ГОРСКИ ШТАБ БР. 200
Командант: мајор Петар Баћовић
Начелник штаба: мајор Данило Салатић
Обавештајни официр: капетан Миливоје Риста Ковачевић
Напомена: први командант Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине, крајем 1941. и почетком 1942, био је мајор Бошко Тодоровић, који је погинуо од комуниста

КОМАНДА ЗАПАДНЕ БОСНЕ – ГОРСКИ ШТАБ БР. 300
Командант: мајор Славољуб Врањешевић
Начелник штаба: капетан Сергије Живановић
Делегат Врховне команде за Западну Босну: капетан Боривоје Митрановић
Члан штаба: капетан Манојло Пејић
Бројно стање јединица Команде Западне Босне (Босанско-крајишки, 1. средњобосански и 2. средњобосански корпус) крајем децембра 1944: најмање 7.500 људи под оружјем

ИСТАКНУТИ ДЕО ШТАБА ВРХОВНЕ КОМАНДЕ, ОДНОСНО КОМАНДА БОСНЕ
Командант: потпуковник Захарије Остојић
Летеће бригаде, марта 1944:
- “Босна“, ком. капетан Добрица Ђукић,
- “5. октобар“,
- “Мајор Тодоровић“,
- “Мајор Дангић“.


ИСТАКНУТИ ДЕО ШТАБА ВРХОВНЕ КОМАНДЕ (У СЛОВЕНИЈИ ПРОЛЕЋА 1945)
Командант: генерал Миодраг Дамјановић
Чланови штаба: Пуковник Љубомир Јовановић “Патак“ и потпуковник Симеон Оцокољић “Пазарац“