Списак Пећанчевих војвода који су прешли код Драже

Јужна Србија, пролећа 1942. У средини седи мајор Миодраг Палошевић, Дражин делегат. Трећи с лева стоји војвода Драгослав Почековић Дочек. Као млади четник војводе Пећанца учествује у балканским ратовима и у Првом светском рату. Од лета 1941. ради за Дражину организацију. Немци га откривају и хапсе маја 1942, али им бежи у Нишу. Поново је откривен у Јелашници. Његов пратилац је рањен а он је погинуо у бороби против Немаца, 16. маја. После рата комунисти га проглашавају за “народног непријатеља“ и конфискују му имовину. Људство његовог одреда Немци су одвели на Бањицу

Према истраживањима историчара Александра Динчића, већина четничких војвода Косте Пећанца прешао је током рата у Дражину организацију. Динчић је сачинио списак од 56 Пећанчевих војвода који су посталио Дражини, међу којима су били и Пећанчев млађи син војвода Милан Миловановић и посинак војвода Вукоје Миловановић. Неколицина Пећанчевих војвода је ступила и у партизанске редове.

Ово је списак Пећанчевих војвода који су прешли код Драже:

1. ВОЈВОДА БАРБАТОВАЧКИ – ЗАЈИЋ Ранђел
Командант батаљона 2. косаничке бригаде Топличког корпуса ЈВУО.
Убијен 1945. од КНОЈ-а.

2. ВОЈВОДА БИЉЕШКИ – ЈАНКОВИЋ Љубомир
Нестао у немачком логору 1943. године. Био је организатор равногорског покрета у Топлици.

3. ВОЈВОДА БЛАГОТИНСКИ – ТОДОРОВИЋ Живојин „Жика“
Нестао 1945. у Босни са Врховном командом ЈВУО.

4. ВОЈВОДА БУВСКИ – НИКОЛИЋ Илија
Нестао 1945. године у Босни као официр у штабу Јужноморавске бригаде ЈВУО (преформиране Јужноморавске групе корпуса).

5. ВОЈВОДА БУБЛИЧКИ – ЂОРЂЕВИЋ Душан
По једној верзији, стрељан од Бугара у лето 1943. код Бублице као Дражин организатор; по другој, стрељан на Бубњу исте године, такође као Дражин организатор. Сведоци су сложни да су га Бугари негде одвели везаног.

6. ВОЈВОДА БУКОВАЧКИ – СТЕФАНОВИЋ Милан „Парнавеја“
Организовао равногорски покрет у Расини а после рата робијао.

7. ВОЈВОДА ВЕЉЕГЛАВСКИ – ПОПОВИЋ Радоје
Погинуо септембра 1942. код Брестовца од партизана као новопостављени командант Горског штаба 180.

8. ВОЈВОДА ВИДОВАЧКИ – КУШТРИМОВИЋ Ника
Погинуо 17. фебруара 1944. код Велике Плане у борби против партизана као командант 1. батаљона 1. Топличке бригаде Топличког корпуса ЈВУО.

9. ВОЈВОДА ВИЧКИ – ДРАМИЋ Бориша „Бора“
Као јатак Дражиних четника у Топлици ухваћен од КНОЈ-а и стрељан у Прокупљу.

10. ВОЈВОДА ВЛАСОТИНАЧКИ – ИВКОВИЋ Јован
Ухапшен од Немаца као организатор равногорског покрета у Лужници и одведен у заробљеништво. После рата емигрирао у Америку.

11. ВОЈВОДА ВУЧИТРНСКИ – ПЕРОВИЋ Гаврило
Нестао 1945. у Босни са јединицама ЈВУО.

12. ВОЈВОДА ГАБРОВАЧКИ – СТОЈИЋ Живојин
Стрељан новембра 1944. у Нишу као сарадник равногорског покрета.

13. ВОЈВОДА ГЛАСОВИЧКИ – ЉУМОВИЋ Андрија
Стрељан од Немаца октобра 1942. на Бубњу код Ниша као организатор равногорског покрета у Топлици. Стрељан са Михајлом Арсићем.

14. ВОЈВОДА ГРЕВАЧКИ (ВЕЛИКОШИЉЕГОВАЧКИ) – ДОБРИЧАНИН Милош
Убили га партизани новембра 1942. код Сокобање као организатора равногорског покрета. (Отац нашег познатог филмског глумца Драгутина-Гуте Добричанина)

15. ВОЈВОДА ГОРЊОТОПОНИЧКИ – СТОЈАНОВИЋ Првул
Заклали га партизани фебруара 1943. у селу Паљина код Ниша као организатора равногорског покрета.

16. ВОЈВОДА ГОЧКИ – ГОРДИЋ Богдан
Као сарадника и организатора равногорског покрета Немци га терају у заробљеништво где се разболео и умро. По другим подацима после рата емигрирао и крио се под туђим именом.

17. ВОЈВОДА ДОБРОДОЛСКИ – ЂУРОВИЋ Срђан
Убијен 1945. у одметништву као припадник штаба Косаничке четничке бригаде Топличког корпуса ЈВУО. Погинуо на Соколовици.

18. ВОЈВОДА ДОЊОМОРАВСКИ – ПОЧЕКОВИЋ Драгослав „Почек“
Погинуо маја 1942. у пећини званој „Мечја рупа“ у селу Јелашница код Ниша као организатор равногорског покрета у нишком крају. Убили га Немци са недићевцима.

19. ВОЈВОДА ДУКАЂИНСКИ – МИЛЕНКОВИЋ Светислав
Погинуо 9. јануара 1943. у борби против комуниста у селу Разбојна као командант Дукађинске бригаде која се налазила у састав Расинског корпуса као прва Летећа бригада.

20. ВОЈВОДА ЖУПСКИ – ЂОРЂЕВИЋ Милан „Топузлија“
Финансирао равногорце целог рата. Убијен у Гарском потоку од комуниста.

21. ВОЈВОДА ЈАБЛАНИЧКИ – МИХАЈЛОВИЋ Крста
Прешао на страну ЈВУО. Обесио се у својој кући када је чуо да му је син погинуо а ћерка пришла комунистима.

22. ВОЈВОДА ЈАСИЧКИ – ПЕТКОВИЋ Александар „Алекса“
Командант 4. нишке бригаде Чегарског корпуса.
Нестао 1945. године.

23. ВОЈВОДА ЈАСТРЕБАЧКИ – МИЉКОВИЋ Светозар „Тоза Нишлија“
Стрељан од Немаца 14. септембра 1944. у логору на Црвеном крсту у Нишу. Доведен под сумњом да је наклоњен Дражи. Био је шнајдер у Нишу.

24. ВОЈВОДА ЈАСТРЕБАЧКИ – НИКОЛИЋ Драгољуб „Круше“
Заробљен од Немаца јануара 1943. код Рибарске Бање као командант Великошиљеговачког батаљона Расинског корпуса ЈВУО и одведен у заробљеништво. После рата емигрирао у Аустралију. Био је ваздухопловни потпоручник (пилот – ловац).

25. ВОЈВОДА КУРШУМЛИЈСКИ – МИЛОВАНОВИЋ Милан „Пећанац“ (млађи син Косте Пећанца)
Заробљен од равногораца у Луковској Бањи (по другим подацима, добровољно им пришао, јер се посвађао са оцем). Прешао код Драже и био командант једног батаљона у 2. косаничкој бригади
Ухваћен приликом покрета за Босну и стрељан новембра 1944. у Београду.

26. ВОЈВОДА КОЗЈАЧКИ – КИМИЋ Јордан
Заробљен од окупатора као организатор равногорског покрета и одведен у заробљеништво. После рата емигрирао у Енглеску где је и умро.

27. ВОЈВОДА КОПАОНИЧКИ – ТОМАШЕВИЋ Мирко
Убијен 11. новембра 1945. у селу Тржац (александровачка Жупа) као командант Расинско-топличко герилске групе одреда ЈВУО. По другој верзији успео је да побегне у Грчку и емигрира. За време рата био је командант 2. расинске бригаде.

28. Други: МАРЈАНОВИЋ Радош
Убијен од комуниста 1944. у Великој Грабовници као командант 2. батаљона Копаоничке бригаде Расинског корпуса ЈВУО.

29. ВОЈВОДА КОСАНИЧКИ – ФИЛИПОВИЋ Милорад
Заменик команданта 1. батаљона 1. косаничке бригаде Топличког корпуса ЈВУО. Погинуо 1945. од КНОЈ-а.

30. ВОЈВОДА ЛЕСКОВИЧКИ – АРАНЂЕЛОВИЋ Никодије „Коде“
Убијен 1945. у скопској ОЗН-и као командант у Делиградском корпусу ЈВУО.

31. ВОЈВОДА ЛУЖНИЧКИ – ГУБЕРИНИЋ Михајло „Мика“
Био је у Горском штабу 180 а после рата емигрирао.

32. ВОЈВОДА ГРАНИЧКИ и лични барјактар Косте Пећанца –ПОПОВИЋ Атанасије „Аца“
У почетку сарађивао са комунистима и допустио им да се организују у Прокупљу.
Погинуо 1944. на Бабичкој Гори у борби против комуниста као заменик команданта 4. нишке бригаде Чегарског корпуса ЈВУО.

33. ВОЈВОДА МЕДВЕЂАНСКИ – АРСИЋ Михајло
Стрељан октобра 1942. од Немаца на Бубњу као Дражин организатор у Јабланици. Стрељан са Андријом Љумовићем.

34. ВОЈВОДА МОРАВСКИ – ТАНАСИЈЕВИЋ Димитрије – Мита Трнавски. Прешао у Делиградски корпус и као командант моравског среза ЈВУО повукао се у Босну где је умро од тифуса.

Други: ДРАШКОВИЋ Павле
Стрељан 1947. у Нишу као заменик команданта Јастребачког корпуса ЈВУО. Осудио га на смрт Војни суд 21. дивизије.

35. ВОЈВОДА ПИЛАТОВАЧКИ – ПОПОВИЋ Давид
Погинуо 3. децембра 1942. код села Блажево у борби против Немаца као припадник штаба Копаоничке бригаде Расинског корпуса ЈВУО.

36. ВОЈВОДА ПАСЈАЧКИ – ИВАНОВИЋ Божидар
Нестао 1945. у Босни као командант у Топличком корпусу.

37. ВОЈВОДА ПРОКУПАЧКИ – КНЕЖЕВИЋ Радосав „Раша“
Стрељан 1945. у логору Сарајево од комуниста као свештеник Топличког корпуса ЈВУО. Стрељан са још 10 равногораца.

38. Други војвода: МИЛОВАНОВИЋ Вукоје (посинак Косте Пећанца)
Начелник штаба 1. батаљона 1. косаничке бригаде Топличког корпуса ЈВУО. Погинуо 1945. у борбо против КНОЈ-а.

39. ВОЈВОДА ПУКОВАЧКИ – ЖИВКОВИЋ Драгутин
Нестао 1945. у Босни са Врховном командом ЈВУО.

40. ВОЈВОДА РАЖАЊСКИ – СТЕФАНОВИЋ Живота
Погинуо марта 1945. у селу Грабово као начелник штаба Делиградског корпуса ЈВУО заједно са командом Весићем, када су били опкољени од комуниста. Извршио је самоубиство бомбом.

41. Други: ВЕСИЋ Властимир
Погинуо марта 1945. у селу Грабово као командант Делиградског корпуса ЈВУО заједно са начелником штаба, Животом Стефановићем, када су били опкољени од комуниста. Извршио је самоубиство бомбом или револвером.

42. ВОЈВОДА ОРУГЛИЧКИ СТЕФАНОВИЋ Петруш
Прешао у ЈВУО- командант Оругличког батаљона Јужноморавског корпуса. Погинуо октобра 1944. код радевачке чесме у борби против комуниста.

43. ВОЈВОДА РАСИНСКИ – КЕСЕРОВИЋ Драгутин
Стрељан августа 1945. у Београду од комуниста. За време рата командант Расинско-топличке групе корпуса ЈВУО.

44. ВОЈВОДА РЕТКОЦЕРСКИ – МИЛОВАНОВИЋ Сава
Командант батаљона Јабланичке бригаде ЈВУО, потом Јабланичког корпуса.
Емигрирао у Аустралију где је и умро. Био је врло активан у емигрантским организацијама.

45. ВОЈВОДА СИЋЕВАЧКИ – ЉЕШЕВИЋ Божидар
Начелник штаба Вардарског корпуса ЈВУО, прешао са капетаном Војиславом Сајковићем у партизанску 16. бригаду а после рата хапшен, јер је био противник једнопартијског система.

46. ВОЈВОДА СВРЉИШКИ – ВЕЉОШЕВИЋ Трипко
Стрељан октобра 1944. у Нишу као припадник штаба Чегарског корпуса ЈВУО. Био је у Преком војном суду као један од чланова.

47. ВОЈВОДА СЛАВОНСКИ – МРЂЕНОВИЋ Бранко
Погинуо 1945. од партизана на Вучјаку у Босни као припадник штаба четника Бранка Ковачевића.

48. ВОЈВОДА СТАЛАЋКИ – РАДОЈЕВИЋ Милутин
Стрељан 1945. у Пироту као делегат Врховне команде ЈВУО за нишки округ. Пре тога је био командант Топличког корпуса.

49. ВОЈВОДА ТОВРЉАНСКИ – ШМИГИЋ Ратко
Једно време у Топличком корпусу ЈВУО, па је отишао кући због болести. После рата робијао под комунистима.

50. ВОЈВОДА ТРЕСКА – ВУЧКОВИЋ Коста
Стрељали га Немци 3. децембра 1942. у Думишевини због сарадње са Драгутином Кесеровићем.

51. ВОЈВОДА ТУЛАРСКИ – МАРКОВИЋ Александар
Прешао на страну ЈВУО. Био је у пропагандној секцији Горског штаба 110. После рата робијао (отац нашег познатог фудбалског репортера Марка Марковића).

52. ВОЈВОДА ЋИЋЕВАЧКИ – ПАНТИЋ Вучко
Нестао 1945. у Босни као припадник Топличког корпуса ЈВУО.

53. ВОЈВОДА ХОРГОШКИ – КНЕЖЕВИЋ Лука
Сарађивао са ЈВУО, а после рата робијао.

54. ВОЈВОДА ЧЕГАРСКИ – НИКОЛИЋ Растко „Раства“
Заробљен од Немаца и због сарадње са равногорцима отеран у заробљеништво. После рата емигрирао у Енглеску.

55. ВОЈВОДА ЏИГОЉСКИ – ВУЈИСИЋ Иван
Стрељан од Немаца јануара 1943. на Бубњу код Ниша као организатор равногорског покрета у Топлици. Учествовао је у бекству логораша 12. фебруара 1942. Био је врло храбар приликом пробоја.

56. ВОЈВОДА ШАРПЛАНИНСКИ- МИЛОШЕВИЋ Јован
Командант 3. батаљона Горњојабланичке бригаде Јабланичког корпуса ЈВУО. Стрељан 1944. у Славнику од комуниста.